Шест ствари које морате знати о шећерној болести

Шта је шећерна болест

Шећерна болест, дијабетес (diabetes mellitus) је стање хроничне хипергликемије (повишеног шећера у крви), док ћелије остају "гладне" шећера јер организам или не производи или неадекватно користи хормон панкреаса – инсулин.

Који типови дијабетеса постоје

Када нема довољно инсулина онда је то дијабетес тип 1, аутоимуно обољење које има 5-10 одсто оболелих особа и углавном почиње у млађим годинама. Овај облик дијабетеса лечи се узимањем инсулина који прописује лекар.

Дијабетес типа 2 (diabetes mellitus) најчешћи је облик дијабетеса. Панкреас производи мале или недовољне количине инсулина, па ћелије не добијају довољно глукозе за производњу енергије.

Већина људи често није свесна постојања овог метаболичког поремећаја. Дијабетес типа 2 обично почиње у старијем животном добу, али се ово правило последњих година мења.

Симтоми

Симптоми повишеног нивоа шећера у крви су: умор, екстремна жеђ, појачан апетит, губитак тежине, слаб вид, потамнела кожа врата, ошамућеност.

Симптоми хипогликемије, сниженог нивоа шећера у крви су: појачан апетит, ошамућеност, знојење.

Фактори ризика

Гојазност, вирусне инфекције, претеран унос простих шећера, као што су слаткиши, бели шећер, газирани сокови, недовољна физичка активност, стрес, наследни фактор.

Како се изборити са проблемом

Најбољи начин превенције и ублажавања напредовања болести је умерен, здрав стил живота - правилна исхрана (коју је прописао дијетолог или ендокринолог, а осмислио дијететичар-нутрициониста), правилна физичка активност (коју је прописао лекар, а осмислио физиотерапеут), редовно узимање терапије, редовни систематски и заказани контролни прегледи.

Шта свако мора да учини

Треба смањити унос простих угљених хидрата (слаткиша, белог шећера), а повећати унос биљних влакана (овсене, пшеничне пахуљице…).

Неопходно је редовно контролисати глукозу у крви, а у урину глукозу и ацетон.

По потреби, треба урадити и тест толеранције на глукозу, ако се сумња на прикривени дијабетес.