Грип није само прехлада, а вакцинација је најбоља заштита

Сваке године због грипа око пет милиона људи у свету развије тешку клиничку слику која захтева хоспитализацију, а око 650.000 људи умре од последица ове болести. На самиту о грипу у Паризу, лекари поручују – вакцинација је најбоља заштита.

Не зна за границе, не зна ни за пол, ни за године. Сваке године грип добије око 30 одсто светске популације.То се чуло и на самиту о грипу у Паризу у „Пастеровом“ институту.

Овде је радило више добитника Нобелове награде за медицину. Имају преко 30 одељења широм света. Ове недеље, под истим кровом овог Међународног центра за биомедицинска истраживања, нашли су се лекари и новинари из света.

„Новија истраживања показују да смо грип потценили. Имамо много више оболелих, али и пацијената са тешким компликацијама који захтевају болничко лечење. Грип може довести и до срчаног и можданог удара“, напомиње професор др Давид Гринберг из Сједињених Држава.

„Мојим пацијентима који одбијају да приме вакцину, кажем: Престали сте да пушите како бисте избегли срчани удар, још је лакше да примите вакцину против грипа“, каже професор др Стефан Гравенстајн.

Пацијенти који су преболели грип имају шест пута већи ризик да после прележане инфекције добију срчани удар. Опасност је највећа у првој недељи након инфекције. Зато лекари саветују вакцинацију, али на време.

„У Уједињеном Краљевству имамо највећи обухват вакцинацијом против грипа у Европи. Уколико не вакцинишемо велики број људи, нарочито ризичне групе, напунићемо болнице пацијентима, а они ће заразити остале“, напомиње др Џорџ Касианос из Велике Британије.

Све је веће интересовање за вакцинацију и у нашој земљи.

„Од 15 .октобра, од када је ова вакцина доступна на свим вакциналним пунктовима широм наше земље приметили смо изузетно велику заинтересованост, више него свих претходних сезона. У овом моменту смо потрошили четрдесет једну хиљаду доза више вакцина, него у истом моменту прошле године, истиче проф. др Дарија Кисић, епидемиолог са Института „Батут“.

Вакицна се највише саветује хроничним болесницима, особама старијим од 65 година, деци до пет година и здравственим радницима.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 10. нов 2019, 02:36) - anonymous [нерегистровани]

More!

Slanina, beli luk, šljivovica i majčina dušica su bolje rešenje.