Пре времена умре седам милиона људи због загађеног ваздуха

Поводом Светског дан климатских промена др Елизабет Пауновић консултанткиња Светске здравствене организација и некадашњи Шеф СЗО Европског центра за животну средину и здравље у Бону, гостовала је у емисији „Ухвати дан“ на Радио Београду.

У разговору са Александром Младеновић докторка је истакла  да су загађење ваздуха и последице ове појаве регулисани Конвенцијом о ваздуху још 70-тих година 20. века. Србија је ову конвенцију прихватила и ратификовала.

И код нас и у свету са унапређењем мониторинга смо добили податке који када се упаре са студијама и здравственом ситуацијим популације дају огроман број података о негативном утицају загађеног ваздуха на људско здравље. Штетне последице односе се и на биљни и животињски свет. 

Има више компоненти у загађеном ваздуху које утичу на здравље, наводи докторка Пауновић.

Најштетније су најситније честице пречника 10 микрона и 2,5 микрона јер када их удахнемо, преко плућа прелазе у крвоток, таложе се у крвним судовима и дуготрајна изложеност изазива болести срца и крвних судова.

Следе мождани удар, затим рак плућа и хроничне опструктивне болести плућа и акутне инфекције доњих респираторних путева.

Најосетљивији део популације су  деца, стари људи и хронични болесници. Недавно краткотрајно повећано загађење утицало је само на хроничне болеснике.

Велику опасност за здравље представљају индивидуалне пећи на дрва и угаљ које поред спољног, стварају и загађење унутар просторија у којима се користе.

И у овим ситуацијама су посебно угрожена деца.

Саобраћај је такође извор загађења, нарочито дизел мотори који испуштају канцерогене материје, затим индустријска постројења која користе угаљ и паљење стрњика.

Честице које се стварају сагоревањем стрњика су веома опасне и примећен је велики пораст интервенција медицинских служби у време кад је повећан и број њива на којима се пале стрњике.

Колико чист ваздух утиче на здравље показује студија спроведена у 26 европских градова.

Посматрано је колико би  тридесетогодишњак дуже живео када би квалитет спољашњег ваздуха одговарао препорукама Светске здравствене организације.

Становник Стокхолма не би дуже живео јер је ваздух усклађен са препорукама светске здравствене организације, али становник Букурешта  живео би две године дуже. 

Процес гасификације би свакако допринео да ваздух буде чистији, такође и куповина пећи на чврста горива, али која су направљена по стандардима Европске Уније, које јесу скупе али би, уз помоћ државе могле да постану саставни део наших домаћинстава.

Једна од мера би могла да буде и забрана уласка аутомобила у центар града, али је претпоставка да би то изазвало „револуцију“ код грађана. Та мера јако брзо даје резултате. 

Што се грађана тиче, нема потребе да се стављају медицинске маске јер оне не помажу у таквим ситуцијама, а специјализоване маске би отежале свакодневно функционисање људи.

Довољно је смањити активност напољу, не бавити се спортом док је загађење велико, не ићи колима, већ користити јавни превоз, јер би свако од нас малим доприносом учино пуно.

Када су климатске промене у питању др Пауновић сматра да  ми не можемо да утичемо на глобалне промене климе, али својим деловањем можемо да утичемо на њихово смањење.

Екстремни климатски поремећаји директно утичу на здравље људи, појављују се болести које преносе комарци, крпељи и друге врсте инсеката, а којих раније није било у одређеним подручијима, као што је маларија или грозница Западног Нила.

Прогноза за југоисточну Европу је, када су суше као последица климатских промена у питању, да ће до средине овод века капацитет за производњу хране опасти за 50 посто.

Србија на санирање последица загађења на здравље људи троши трећину бруто друштвеног производа, што кроз лечење, смањену продуктивност, на уређаје за дијагностику, лекове.

Било би добро прераспоредити средства и уз помоћ међународних организација одредити чист ваздух као приоритет, нагласила је, на крају разговора, др Елизабет Пауновић.

Планета је при крају топлотног циклуса

Метеоролог Недељко Тодоровић, истакао је да на глобалном нивоу, не може ништа да се промени када је реч о клими. Тај ефекат је занемарљив у односу на енерију која долази од Сунца. Човек својим деловањем може врло мало да промени и то само у свом граду или насељу. Много већи утицај на климатске промене има ефекат стаклене баште.

Људи који се баве климом не узимају у обзир циклусе повећања и смањења површине под ледом који се мењају сваких 30-35 година. 

Ако се посматрају ти циклуси, планета је при крају топлог циклуса, који ће трајати још четири до пет година. Тодоровић сматра да ће наредних 3-3,5 деценије бити нешто свежија лета, прецизније ређе ће се дешавати екстремно топли и сушни периоди.

Биће их свакако, али знатно мање. На то указују многа истраживања промена активности сунчеве енергије, која је одговорна за процесе на земљи. Не треба се плашити бесконачног раста температуре.

Већ сада је уочено да на глобалном новоу температура не расте више тако драстично, већ да стагнира, површина под ледом на Северном полу је почела да се повећава. 

Последњих деценија прича о клими није само стручна. Нажалост, економска, социјална, политичка и медијска струка намећу јавности да је човек тај који је крив за климатске промене.

Један од доказа било је и смањење популације белих медведа.  Међутим, како каже Тодоровић, бројања су показала другачију стварност. 70-тих година на Северном полу било је 7-10 хиљада поларних медведа, а последњи подаци показују да се та популација увећала на 30-40 хиљада јединки.

Једини разлог за овакво повећање популације белог медведа је тај што је забрањен лов на њих, па је јасно да клима није утицала ни на који начин.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 04. нов 2019, 20:34) - anonymous [нерегистровани]

Indija

U Indiji škole danas ne rade zbog zagađivanja vazduha. Čitala sam na vesti u netu.