Логопед: Муцање може нестати после само неколико недеља

Муцање се објашњава као поремећај говора који се одликује застајањем, запињањем у говору, понављањем гласова, слогова, испрекиданим говором и замуцкивањем.

Постоје два узрока муцања. Један се јавља када постоји генетска предиспозиција и ту врсту муцања потврдиле су студије код близанаца.

Једнојајчани близанци имају подједнаку генетску предиспозицију, директно наслеђе за муцање, за разлику од двојајчаних, где су та подударања знатно мања.

Поремећаји као што су хиперактивност у говору, тикови, опсесивно-компулзивни поремећаји директно су повезани са појавом муцања.

Наташа Лабовић наглашава да за појаву овог поремећаја мора да постоји предиспозиција и да неће свакога у некој трауматичној ситуацији погодити муцање.

Муцање као последица трауме настаје веома ретко. Оно што га разликује од других врста муцања је чињеница да оно после неколико недеља нестаје као да га никада није било.

Овај поремећај говора дијагностификује читав тим лекара. Помоћ је сигурно могућа, а терапије су различите и зависе од узраста.

Најчешће се јавља код деце од друге до шесте године, чешће код дечака, узроци нису прецизно познати, али се претпоставља да је генетика најзаслужнија.

Сваки поремећај говора код детета је разлог да се родитељи обрате логопеду, а од пацијента зависи која комбинација терапија ће бити примењена.

Примењују се вежбе дисања, начини правилног дисања, увежбавање нових начина постављања говорне, реченичне интонације и акцентовања.

Једна врста терапије је и певање, јер се показало да неки пацијенти уопште не муцају док певају.

Председница удружења логопеда Србије Наташа Лабовић указује на чињеницу да је Србија по броју логопеда запослених у јавном сектору на последњем месту у Европи.

Један логопед на 15.000 деце свакако није довољан да помогне сним оним малишанима који имају поремећаје у говору.