Захваљујући анестезиолозима имамо највише шансе да преживимо у критичним ситуацијама

Многима је прва асоцијација на операцију, хирург. Међутим живот пацијента током интервенције не зависи само од њега, већ и од анестезиолога. Његов посао није само да успава и пробуди пацијента после операције.

Велики број пацијената ризик везан за било какво оперативно лечење, за неку интервенцију која се ради под анестезијом уз присуство анестезиолога, доживљава само као ризик анестезије, напомиње гошћа Јутарњег програма, професор др Војислава Нешковић.

„Не разумеју да је анестезија несамостална у свему томе и када се говори о ризику, треба говорити о ризику целокупне процедуре, односно врсте хируршке интервенције или дијагностичке процедуре која се спроводи“, напомиње др Нешковић.

Анестезиолог постаје све комплексније занимање и данас се све чешће говори о периоперативној медицини, а не само о анестезији, јер је анестезиолог укључен и у преоперативну припрему пацијента, затим у хируршко лечење болесника, јер обезбеђује анестезију током операције или било које амбулантне или дијагностичке процедуре, као и постоперативно лечење, посебно у јединицама интензивног лечења. Поред тога, укључени су и у терапију акутног и хроничног бола.

„Анестезиолози су у ствари лекари, специјалисти анестезије, реанимације и интензивне терапије и све чешће се томе додаје и терапија бола. Наше занимање је веома комплексно и изазовно, али ми смо ту да омогућимо безбедно, сигурно и безболно лечење пацијената“, истиче професорка Нешковић.

Не постоји општа дефиниција процедура које се предузимају приликом интервенција јер нису сви пацијенти исти, а свако од њих долази на различите интервенције. Некада није потребно било шта проверавати већ је довољно разговарати са пацијентом.

Млади пацијенти без икаквог морбидитета, врло често за краће интервенције или интервенције које саме по себи носе мали ризик, не морају да се подвргавају додатним дијагностичким процедурама, проверама и тестовима.

С друге стране, постоје пацијенти чија је преоперативна припрема веома комплексна и где је један од основних циљева проценити ризик који сама интервенција носи и коју корист обезбеђује.

„То не значи да високоризични пацијенти треба да буду ускраћени за хируршко лечење уколико корист коју очекујемо да добију од терапијске интервенције је већа од ризика, свакако да треба да се подвргну хируршкој интервенцији и анестезији, независно од тога што спадају у категорију високоризичних пацијената“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Сваки пацијент пре хируршке интервенције буде обавештен о свим ризицима и сам доноси пристанак на хируршко лечење и анестезију, јер има право да зна ризике са којима се суочава.

Анестезиолози баратају са виталним функцијама пацијената, јер када су у општој анестезији пацијенти не дишу, функције кардиоваскуларног и респираторног система на неки начин зависе од њих.

„Као и у свакој сложеној процедури, много тога може да пође по злу. Међутим, не значи да ће се све ствари које се не дешавају како треба, лоше и завршити. Често се између анестезиолога и пилота праве нека условна поређења која имају много оправдања. Знамо да понеки авион и падне, али знамо да су то екстремно ретки догађаји и да заправо, ризик за појединачног пацијента да му се нешто тако екстремно деси, односно да изгуби живот је заправо јако мали“, наглашава др Војислава Нешковић.

Постоје алергијске реакције на анестестетике, посебно на одређене групе лекове. Постоји могућност да уколико је познат податак о алергији да се употребе алтернативе. Може да се деси алергијска реакција када се пацијент први пут уводи у анестезију и тада се поступа као и у свим другим ситуацијама када постоје анафилактичке реакције. То јесте животно угрожавајуће стање, али, како наглашава др Нешковић, анестезиолози су и специјалисти реанимације. Тако да ако вам се дешавају животно угрожавајуће ситуације, највише шансе да преживите имате захваљујући анестезиолозима.

„Како ми то кажемо, анестезија је 90 одсто досаде и 10 одсто чисте панике. Поготову, ја се бавим кардио анестезијом и анестезијом за грудну хирургију и кардиоваскуларну хирургију које су по природи ствари најризичније и критичне ситуације постоје свакодневно, али у томе налазим изазов и лепоту овог посла јер ми заиста можемо да помогнемо када су све друге опције немогуће“, истиче др Нешковић.

У Србији постоји 10 анестезиолога на 100.000 болесника, што је сврстава у средње развијену земљу. У развијеним земљама има преко 20. Ситуација није најгора, али може да буде боља, поготову што постоји све више ствари којима се анестезиолози баве, требало би да нас има више, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, професор др Војислава Нешковић.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво