Шта чува наше ментално здравље?

Редовне контроле, престанак пушења, физичка активност, умерена исхрана - чувају наше физичког здравља. Шта чува наше ментално здравље?

„На ментално здравље наравно да утиче начин исхрана, колико спавамо, колико се крећемо, знамо да сама физичка активност поспешује наше ендорфине“, рекла је докторка психијатрије Анђелка Коларевић.

Здравље на уста улази, каже народ, а потврђују лекари.

„Поврће и воће је веома значајно због присуства велике количине витамина и минерала, које унапређују наше ментално здравље, односно правилну функцију нашег централног нервног система. Утичу на дебело црево и на правилну фунцкију микроба у дебелом цреву, а новија истраживања су показала да добра цревна флора утиче на ментално здарвље“, рекла је докторка Верослава Станковић, специјалиста исхране.

Вежбајте или шетајте, шта год да вам прија. Знајте да физичка активност ослобађа супсанце у нашем мозгу због којих се осећамо добро.

„Ако говоримо о физичкој активности која би била најједноставнија, онда је то сигурно шетња и ако би могли да шетамо, било би дивно да шетамо у зеленилу, јер су неке студије показале да тако директно смањујемо анскиозност односно део мозга који је одговоран за напетост, страх“, истакла је проф. др Сања Мазић, специјалиста медицине спорта на Медицинском факултету у Београду.

Саветују се и оне вежбе због који наше срце убрзано куца.

„Ако неко воли да вози бицикл може и то, ако воли да плива може и то, било шта што воли да ради и што ће повећати срчану фреквенцу. Такође имајте на уму да се све сабира и они не вољени кућни послови“, додала је проф. др Сања Мазић.

И сан је важан. Док смо будни трошимо енергију, а спавање је најбољи начин да напунимо батерије.

Најважније за ментално здравље је сигурно добар сан, а то подразумева да већ сат времена пре него што желимо да заспимо, искључимо све уређаје и да се лепо припремамо за спавање.

Мислите на себе, али и на друге.

„Треба да се поверавамо другима, али и да слушамо друге особе. Да будемо емпатични. Сама социјализација подразумева да научимо вештине комуникације, како излазимо на крај са конфликтима, како да научимо да будемо добри за себе и за друге људе“, напоменула је докторка психијатрије Анђелка Коларевић.