Поремећај 21. века – Функционална депресија и како је препознати

Живот људи са функционалном депресијом углавном изгледа овако. У спољном свету су продуктивни, веома успешни, али када се заврши радни дан, троше се сви унутрашњи ресурси.

Радије бирају да остану код куће него да иду на вечеру са пријатељима. Најлакше им је да се увуку у кревет, јер сутра је нови дан. Тако изгледа живот особа са функционалном депресијом.

То је користан термин, каже др Џони Вилијамсон, јер је „лако разумљив“ и обухвата људе који не морају нужно да се уклапају у традиционалне дијагностичке категорије.

Већина људи са функционалном депресијом има дистимију (познату и као трајни депресивни поремећај), депресију ниског степена за коју су карактеристични умор и недостатак енергије.
То су људи који су углавном несрећни у животу, али не испуњавају дефиницију класичне депресије, која је тежа.

Дистимија углавном траје две или више година. Али се особе које је имају са њом храбро носе и ретко о томе причају.

„Поремећај је тешко дијагностификовати, јер је постепен и некако подмукао“, рекао је  др Вилијамсон.

Он то изједначава са постепеним подизањем температуре у соби, за један по један степен.

Људи често не препознају да имају проблем све док им не буде доста тог осећаја константне туге или док неки стресан догађај у њиховом животу не доведе до емотивног прегоревања.

Чак и особе које пате од вишег степена депресије - класични, епизодни тип који изазива нерасположење или губитак интересовања или задовољства, између осталих симптома - могу се сматрати особама са функционалном депресијом.

Др Ентони Ротшилд, професор психијатрије на Медицинском факултету Универзитета у Масачусетсу, верује да су људи са тешком депресијом такође „високо функционални“.

„Они су лекари, правници и судије, али они пате, не достижу свој потенцијал“, каже др Ротшилд.

Не постоји клинички тест за тешке депресије. Али лекари примарне неге и професионалци за ментално здравље користе разне алате за скрининг, за процену депресивних симптома и функционисања пацијената.

Лекар може постављати питања: „ Да ли сте несрећни или тужни? Плачете ли много? Да ли имате низак ниво енергије? Имате ли проблема са спавањем?“.

Као део нове процене пацијената, др Ротшилд поставља једноставно питање. „Како се забављаш?“. 
Ако ме погледају, и кажу: „О чему ти то?“, знам да постоји могућност да пате од депресије.

„Људи често испуњавају три или четири главне улоге у свом животу: звање (што значи посао или школа); интимни партнер или супружник; родитељ; и пријатељ или члан заједнице“, објашњава др Мајкл Тејз, професор психијатрије на Медицинском факултету Универзитета у Пенсилванији.

Процена колико су особе активне у својим животним улогама може помоћи професионалцу који се бави менталним здрављем да процени поремећај.

Стивен Хаприч, доктор наука, професор психологије на Универзитету Детроит Мерси, истиче да у нечијој природи може постојати одређена врста мањка самопоуздања - што подстиче хроничну несрећу.

„Ако сте свесни да не извршавате све што би требало и када би требало, можда ћете доживети и осећај несигурности, анксиозности и губитка самопоуздања“, додаје др Вилијамсон.

Он сматра да људи са функционалном депресијом вешто крију своју патњу, немају самим тим ни подршку, и нажалост постају усамљени.

Веома је важно, кажу стручњаци, да се потражи помоћ, јер се овај поремећај лечи. Најтеже је направити тај први корак, признати себи да је помоћ потребна.