Ако сан и одмор не помажу, потражите стручну помоћ у борби са хроничним умором

Хронични умор се, између осталог, манифестује тиме што се људи буде исрпљени и безвољни, остају радног елана, због умора, главобоље и вртоглавице, нису спремни за нови радни дан. 

„Количина светлости се смањује, дани постају краћи, ноћи дуже, сви смо дошли из једне опуштене атмосфере годишњих одмора, поново у радне обавезе и очекивања и од себе и од околине. Креће депресивни помак, креће суочавање са захтевима, и финансијским, и неке друге природе, тако да се брзо исцрпљују капацитети адаптивни, а самим тим, крећу и неки симпоми који могу личити на симптоме депресије“, објаснила је доц. др Ивана Сташевић Карличић из Клинике „Лаза Лазаревић“.

Симптоми су четири пута су чешћи су код жене, него код мушкараца. Чешћи су и код оних у четрдесетим годинама.

„Хронични умор може бити неспецифични симптом многих стања, па и душевних. Представља резултат и хроничног стреса, резултат излагањима из спољашње средине“, додала је др Сташевић Карличић.

Када умор траје дуже од шест месеци и не може да се излечи ни одмором, потражите помоћ лекара.

„Некад код хроничног умора немамо поремећај спавања, наш сан нас не одмара, архитектоника зна да буде поремећена и тај сан нас не спрема за нови радни дан. Основни симптоми су пад животне енергије, пад мотивације, нерасположење... Када се симптоми јаве и продубе, здравствени систем је ту да вам помогне. Професионалци – психијатри, психолози, дефектилози. Не заборавите на надлежи дом здравља“, подсетила је докторка.

Покушајте да спречите умор, за почетак, једним добрим сном, а онда напуштањем неких лоших животних навика.

„Шетње, релаксације, одмор након радних дана, много је битно да људи раде оно што им прија и што их и активно одмара“, саветује др Сташевић Карличић.

Бирајте и шта једете. Умерено, а разноврсно, водите се том девизом.

„Зелено поврће, шаргарепа, свеж купус, краставац... Препоручују се зато што обилују минералним материјама, а поткрепљују организам. Оно што треба да се избегава, то су веће количине кофеина, алкохол, брза храна, производи из пекара“, поручује нутриционисткиња Ана Тодоровић.