Кад након одмора морамо да прионемо на посао

Ако по повратку с одмора немате радни елан, ако вам се после неколико радних дана чини као да на одмор нисте ни ишли, уморни сте и нерасположени – то је знак да се нисте одморили довољно.

„Најчешћи узрок јесте недовољни одмор, али могу да буду и различити узроци везани за радно окружење. Ниска плата, превелике обавезе које знамо да нас очекују или лоши међуљудски односи. Људи осећају умор, нерасоложење, губитак концентрације, воље несаницу или повећано спавају“, каже психијатар Анђелка Коларевић.

„У немогућности да се брзо адаптирамо на ту динамику долази и до апатије и до нерасположења и до неких симптома који могу бити слика депресије. Међутим, ако то не траје дуже од две недеље, ако нас не омета у функционалности, ако ми кроз дане успевамо да се адаптирамо и уђемо у тај ритам, то свакако није синдром умора након одмора“, објаснила је доцент Ивана Сташевић Карличић, в.д. директора Клинике „Лаза Лазаревић“.

Колико нам је онда одмора потребно? То је углавном индивидуално. Ипак, стручњаци тврде око три недеље. 

„Сматра се да се прве две недеље користе да се адаптирамо на сам одмор, јер првих десетак дана одмора ми тешко да можемо да изађемо из ритма, нарочито људи који раде захтевније послове, који и током одмора свако јутро и даље почињу великим бројем мејлова и слично“, наводи др Сташевић Карличић.

Ипак, у пракси то често није тако. Како онда што „безболније“ да пређемо са годишњег одмора у нове радне победе?

„Сматра се да је боље почети средином недеље са послом, да имамо два или један дан, да почињемо са лакшим пословима, не одмах да се затрпамо послом, да вежбамо, да се више дружимо, да се хранимо здравије, да уносимо више протеина и масти, а не угљене хидрате који нас терају у умор“, указује др Коларевић.

„Морамо имати у виду да морамо постепено да уђемо у радне обавезе и да немамо тако висока очекивања за прве дане после одмора“, објашњава др Сташевић Карличић.

У томе може да нам помогне и храна која утиче на наше хормоне среће.

„Постоји 40 стручних студија које су показале да медитеранска исхрана смањује депресију. Употреба воћа и поврћа у великој количини, употреба инегралних житарица, риба, млеко и млечни производи, али са мало повећаним садржајем млечне масти“, савет је специјалисте исхране Верославе Станковић.