Лекови за смирење као бомбонице – стрес је културолошки проблем у Србији

Гостујући у Београдској хроници, објаснила је да је број вероватно и већи од 5,5 милиона кутија лекова за смирење, зато што је то класа лекова који се често злоупотребљавају и могу се на неке недозвољене начине набавити.

„Овако високе бројке нама професионалцима најпре могу да говоре о недостатку оправданости преписивања ових лекова. Психијатри најмање преписују ову класу лекова, зато што знају да анксиозност циљни симптом за ову класу лекова и да треба лечити примарни поремећај, а не симптом“, наводи Ивана Сташевић Карличић.

Осим високог броја издатих лекова за смирење, прошле године је у апотекама у Србији издати милион и по кутија антидепресива, на шта в. д. директорка клинике „Лаза Лазаревић" каже да се квалитет здравствене заштите у развијенијим земљама мери већим бројем прописаних антидепресива.

„Анксиозност која је сржни симптом анксиозних и са стресом повезаних поремећаја је и један од водећих симптома депресије, која је у сталном порасту у свету, а она се лечи овим лековима. Антидепресиви не изазивају зависност. Нови антидепресиви су доста комфорни за узимање, пију се једном дневно, немају нежељене ефекте и њихова употреба не мора бити доживотна зато што се ови поремећају могу излечити“, истиче Сташевић Карличић.

Према њеним речима, стрес у Србији великим делом потиче из културолошког притиска високих очекивања.

„Сви имамо императив да имамо пуно новца, да путујемо – што смо прихватили из једног потрошачког друштва“, додаје Сташевић Карличић.

Како је навела, људи који имају проблема са емоцијама не могу се сврстати у једну социо-економску категорију.

„Без обзира колико зарађујете и колико комфорно живите, нећете остати имуни на ту врсту личне неугодности која вас може одвести у болест“, каже в. д. директорка клинике „Лаза Лазаревић“.