Активан одмор, игра и повратак природи неопходни у борби против гојазности основаца

„Статистички подаци кажу да свега 18 посто се бави иначе спортом, значи, регистровани су спортисти. Што се тиче одрасле популације испод двадесет одсто је активних рекреативаца, то нас свакако не може сврстати у спортску нацију“, рекао је, гостујући у Јутарњем програму, Мирослав Марковић, председник Српског савеза професора физичког васпитања и спорта. 

Марковић је додао да „сувише штитимо нашу децу и ограничавамо их, и да деца уче и кроз игру“.

„Неће само осмаци учити о здравом животу, о здравом животу се учи од првог разреда, јер се предмет већ зове 'Физичко и здравствено васпитање'. Самим тим, постоје различити исходи и садржаји који се баве здравственим васпитањем, где ће деца учити о здравим начинима живота, како јести, како се хранити, колики је минимум кретања, физичке активности која им недељно треба да постигну“, објаснио је Марковић.

Наглашава да се не може „бежати“ од компјутера, апликација и игрица али да их можемо паметно користити. Говорећи о учењу по моделу, које је пристуно код деце, Марковић истиче да је, у случају када родитељи раде по скоро читав дан, школа једини ресурс који им може развити навику за вежбањем.

„Једна од основних животних навика је навика за кретањем, то јест, потреба за кретањем. А ми је некако, бојим се, сувишном употребом технологије, једноставно, спутавамо. Ви сад имате децу од седам, осам година која возе ховерборд или електрични тротинет. Све је то у реду, то је добар технолошки напредак, али морамо размислити и о себи и о сопственом здрављу, а то се стиче у породици и већ у предшколском добу. Проблем је у реализацији наставе физичког васпитања“, објаснио је Марковић.

Недостатак простора за вежбање и даље присутан 

Истакао је да је потребна контрола, и да треба да се нађе систем који ће реализовати наставу физичког васпитања и додао да професори физичког васпитања немају уплива у наставу од првог до четвртог разреда, а да би било добро да они то раде заједно са наставницима, што је, како је нагласио важно за тај узраст, када је сензитивни период развоја моторике најзначајнији.

Марковић је као пример, навео државе као што су Северна Македонија, Словенија и Мађарска, у којима, у првом циклусу, наставу физичког васпитања учитељи држе заједно са професорима.

Говорећи о простору за адекватно вежбање и одржавање наставе физичког, Марковић каже да је пристутан проблем недостатка сала, терена...

„Министарство просвете и технолошког развоја је покушало да спроведе акцију да се сале уступе бесплатно наставницима физичког и деци, од седам сати до осам и тридесет, како би могле да се реализују секције и друге неопходне активности. Међутим, знате како је, то су популарни термини за клубове, онда су 'скочили' разноразни савези и ту се стало. Ми као Савез професора физичког васпитања, трудићемо се да се то реализује као и то да се повећа постепено, број часова физичког васпитања“, изјавио је Марковић.

Одмор може, и треба да буде и активан 

Наводећи да сада, од првог до четвртог разреда, деца имају три часа физичког и здравственог васпитања, у петом и шестом разреду 3,5, а да ће у седмом и осмом разреду имати три часа физичког и здравственог васпитања, Марковић коментарише да ке је то минимум, посебно имајући у виду да се у неким државама основцима уводи и пети час недељно.

Марковић је упозорио и, да је у нашем друштву, све мање активног одмора.

„Ми смо раније као деца ишли, две, три недеље, на Тару или Хвар, имали смо сваки дан организоване физичке активности. Ми смо сада програмом физичког и здравственог васпитања, који је израдио Завод за унапређивање васпитања и образовања, наравно, уз помоћ Савеза, дали могућност да се деца врате природи. Али не, сад, наше дете које је трећи разред да иде у хотел са четири звездице, то њему није потребно. Потребно ми је да га вратимо природи, кампу, неким дечјим одмаралиштима, летовалиштима. Када виде колико је лепо у природи, врло лако ће се вратити и на терене поред зграде, који су сада празни“, рекао је Марковић.

Закључио је да за спорт и рекреацију није никада касно и да постоје програми који то обезбеђују, и за оне у средњим годинама, и за оне у трећем добу.