Рана дијагноза анеуризматске болести спасава живот

Крајњи и најопаснији исход ове болести је руптура, односно, пуцање анеуризме са, врло често, фаталним крварењем у више у 40 одсто случајева и зато је струка назива „бомба у трбуху“, истиче гост Јутарњег програма, професор др Ненад Илијевски, управник Клинике за васкуларну хирургију, Института за кардио-васкуларне болести „Дедиње“.

„Када ви пацјенту кажете да има 'бомбу у трбуху', а он, најчешће, има и повишен притисак, само то узбуђење које ће код пацијента настати због сазнања, јер најчешће људи и не знају да имају анеуризму трбушне аорте, може да доведе до скока притиска, који може довести до фаталног исхода. Зато нерадо користим тај израз. То јесте озбиљна болест, са многим компликацијама, али у интересу пацијента, треба бирати речи“, наглашава др Илијевски.

Карактеристично за ово обољење је и то да када се симптоми појаве, значи да је ситуација крајње озбиљна, додаје доктор. Највећи број анеуризми трбушне аорте се открије потпуно случајно ултразвуком, код жена на гинеколошким прегледима на које чешће одлазе, а код мушкараца током уролошких прегледа због проблема са простатом.

„Али, то никако није знак за узбуну, нити да ће се истог тренутка десити нешто страшно. Не. Пацијента треба само упутити на преглед код васкуларног хирурга који ће започети процес праћења анеуризме. Са највећим задовољством морам да кажем да су наши васкуларни хирурзи потпуно оспособљени да ову болест решавају. Али никако не занемарити проблем, обавезно пратити“, наводи гост Јутарњег програма.

За било коју врсту болести, па и за анеуризму, најважнији је скрининг, односно, рано откривање проблема пре но што се појаве симптоми или бол. Ултразвучни преглед свих грађана старијих од 50 година би морао бити нулта тачка, јер не бисмо смели да се ослањамо на случајност, већ морамо урадити нешто и унапред, апелује доктор.

У васкуларној хирургији је дошло до великог преокрета у последњих петнаестак година. Такозване, ендо-васкуларне процедуре све више долазе до изражаја, али те процедуре подразумевају одређену врсту технике и технологије која није, нажалост, у нашим условима увек доступна и прилично је скупа, напомиње професор.

У основи анеуризматске болести, као и периферне артеријске болести увек је атеросклероза. А када говоримо о атеросклерози увек говоримо о генетици, међутим не смемо заборавити ни превенцију.

Превенција се увек тиче фактора ризика, а то су хипертензија, пушење, дијабет, повишене вредности холестерола и триглицерида, а то је, наравно, директно повезано са нашим начином живота и стресом.

„Зато пре скрининга морамо говорити о превенцији. Јер превенцијом ће се поправити стање не само у анеуризматској болести, него и у борби против атеросклерозе уопште која убија преко 50 одсто људи у савременом свету, па тако, нажалост, и код нас“, наглашава др Илијевски на крају гостовања у Јутарњем програму.