Пут до потомства уз донорство није без препрека

Иако хуман, пут донора није олакшан пречицама већ је поплочан бројним тестирањима и ретестирањима, па је минимални период за добијање првог донора од шест до осам месеци.

„Имали смо до сада 12 донора, свих 12 мушкараца. Међутим, већ у иницијалном делу поступка који се односи на испуњавање основних критеријума је њих пет искључено. Сада имамо седам који су у одређеној врсти поступка“, каже директор ГАК Вишеградска Александар Стефановић.

Велика потреба за донорима не снижава критеријуме које свако мора да испуни. Иако је здравствено стање и историја болести један од најважнијих, интресантно је да је један од критеријума да донор не може да буде неко ко је у притвору или затвору провео више од 72 сата у протеклих годину дана. Тај критеријум преузет је из европске праксе.

Из праксе највећих стручних удружења преузет је и модел бесплатне донације. И примање материјала биће без трошкова, тврди директор ГАК Вишеградска. Верује да ће број донора бити већи и напомиње да ризик за мушакрце готово не постоји.

„За доноре жене постоји зато што је процедура сасвим другачија, зато што се после свих анализа врши стимулација овулације, изазивање да добијемо што већи број јајних ћелија, затим се интервенцијом која се ради у операционој сали прикупљају, аспирирају те јајне ћелије што је интервенција која има своје ризике“, објаснио је Стефановић.

То међутим не треба да уплаши већ да припреми доноре на процедуру која их чека.

„Свакако треба причати више о томе. Следећи корак би свакако морао да буде тај пут за доноре како они да што пре донирају ћелије, кога прво да питају, шта да питају и на шта да обрате пажњу. За сада је тај пут недовољно објашњен“, истакла је Сандра Јовановић председница Удружења „Шанса за родитељство“.

Колико потенцијалних донора на тај пут треба да крене тешко је проценити, али их увек треба бити више од прималаца како би их након селекција остало довољно.