Да се подсетимо – како да се расхладимо споља и изнутра

У уобичајеним условима тело се расхлађује знојењем, али када је влажност ваздуха велика знојење није довољно. Хладна вода затвара поре на кожи што смањује способност тела да се расхлади, па су топли тушеви бољи за дугорочно расхлађивање.

Када је реч о топлим напицима, логика је другачија. Они прво загреју тело које прво почне да се зноји, али, тај зној ће убрзо испарити из коже и тако ће пружити жељено расхлађење.

Врат и ручни зглобови су посебни делови делови тела и сматрају се ефикасним природним расхлађивачима због крвних судова који се налазе близу површине коже. Стављањем нечег хладног на њих ефикасно и брзо се расхлађује цело тело.

Кључне пуслне тачке са истим карактеристикама налазе се и на унутрашњим странама колена, подлактици, препонама и слепоочницама.

Нутриционисти храну деле на ону која хлади организам и ону која га загрева.

Месо, месне прерађевине га загревају, а воће, посебно лубенице, јужно воће, диње, шљиве и јабуке су храна која хлади и освежава. Од поврћа, ту се убрајају парадајз, купус салата и паприка.

Поред сладоледа, намирнице које хладе су и млеко, јогурт и кисело млеко.

У топлим данима препоручљиво је уносити што више течности, а лубеница има 95 одсто воде. С обзиром на то да спада и у диуретике, поспешује рад бубрега.

Тешку и масну храну треба избегавати јер додатно подстичу губитак воде што доводи до умора, слабе концентрације, слабости и успореног метаболизма.

Уместо пилетине и другог меса, нутриционисти саветују да се једе риба.