Превентивни прегледи су пола здравља

Захваљујући превентивним прегледима, који су рађени на две године, спасено је 1.800 оболелих од карцинома дојке, грлића материце и дебелог црева. За ова три најчешћа малигна обољења, грађани ће на преглед убудуће бити позивани три пута годишње.

Како се данас обележава Дан борбе против рака плућа, понавља се статистика да смо по броју оболелих и даље при врху у Европи. Гост Јутарњег програма, пулмолог др Владимир Жугић, наводи да, нажалост, на преглед код пулмолога пацијенти долазе када њихове тегобе постану толико изражене да им ометају свакодневни живот.

„Често се дешава да људи и доста озбиљне здравствене сметње приписују лошој кондицији или уобичајеним сметњама код пушача, јер сматрају како пушачи морају да кашљу, да имају проблема са дисањем, да искашљавају. Тако да је највећи проблем то што се пацијенти сувише касно јављају доктору и када су хроничне плућне болести већ у поодмаклој фази“, истиче доктор Жугић.

Хронични кашаљ са искашљавањем који траје дуже од три месеца у години, а дешава се две године узастопно, знак је озбиљне пућне болести, која се зове хронична опструкцијска болест плућа и то је нешто што људима мора да укаже да је неопходно да се јаве доктору, наглашава гост Јутарњег програма. Такође, продужени бол у грудима, губитак телесне масе, лоше опште стање сигурно су симптоми који указују на неопходност лекарског третмана.

Превентивни прегледи се састоје од клиничког прегледа током кога се узима детаљна анамнеза о тегобама, интензитету и трајању тегоба. Детаљан клинички преглед подразумева и радиографију плућа, а у случају да постоји сумња на постојање неке од опструктивних болести плућа, као што су астма или хронична опструктивна болест плућа. Ово су врло једноставни,  доступни и јефтини прегледи, напомиње др Жугић, а помоћу њих се могу открити потенцијални здравствени проблеми за које људи ни не знају.

У зависности од болести, као што је опструктивна болест плућа, постоје методе за рано откривање болести помоћу серијских спирометријских тестирања која су врло поуздана и нису никаква нова технологија, позната су више од шездесет година.

Гост Јутарњег програма напомиње да је број оболелих од рака плућа ипак умањен. Зна се да је пушење примарни узрок рака плућа и свих његових варијанти, али се дешава да и непушачи оболе уколико имају генетску предиспозицију самим тим што су изложени аерозагађењу.

„Данас се сматра да је пушење толико примарни узрок рака плућа, тако да су непушачи врло ретка категорија оболелих. Они обољевају од других врста болести, као што су астма или плућне фиброзе, али у случају карцинома бронха они су изузетно ретки случајеви“, наглашава др Жугић.

Према званичним статистикама старосна доб у случају карцинома бронха се рапидно помера. Некада је то била болест људи од 60 година и више и претежно мушкараца. Сада се та граница помера ка педесетим, па и четрдесетим годинама и све је заступљенија и код жена.

Савремене теорије наводе да је хронична опструкцијска болест плућа, односно, склоност ка њој, последица хроничних обољења у детињству, поготову ране астме. Чак се по неким истраживањима сматра да и интраутерино оштећење плућа или оштећење плућа одмах по рођењу представља предиспозицију за каснији развој болести.

„Зато све више сарађујемо са педијатрима пулмолозима како бисмо открили људе од ризика, да би се саветом и превенцијом спречио настанак хроничних болести“, истиче др Владимир Жугић.

Савремена терапија постоји и наша земља располаже свим лековима за болести које пулмологија лечи. Проблем код хроничних плућних болести је чињеница да се још увек не зна довољно о њима и поред вишедеценијског истраживања.

Тренутни терапијски домет данашњих лекова је стављање болести под контролу, њено ограничавање. Пацијенти и даље имају болест, али она није клинички манифестна. Код хроничне опструкцијске болести плућа савремено лечење смањује њену прогресију, продужава живот и побољшава квалитет живота.

У случају карцинома бронха, савремена терапија, такозвана, персонализована терапија, омогућава боље преживљавање и претварање карцинома бронха од брзе смртоносне болести у хроничну болест, каже на крају гостовања у Јутарњем програму пулмолог др Владимир Жугић.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(четвртак, 01. авг 2019, 21:39) - anonymous [нерегистровани]

Јњсу

У некој земљи где здравствени систем функционише, где се не чека месецима на заказани преглед, где вас лекари нњ игноришу и све приписују нервној бази, где су лекари довољно компетентни и савесни да знају да раде свој посао......

(четвртак, 01. авг 2019, 17:03) - anonymous [нерегистровани]

preventiva

Idite u bilo koji dom zdravlja. Koji od lekara će poslati preventivno na pregled - nijedan koliko ja znam. Čak i ako se žalite na nešto, kažu da imaju ograničeno koliko mogu da upute na specijalističke preglede. Jedno se priča, u praksi je skroz drugačije. Organizujete preventine preglede malo bolje. Ja sam prvi za to.

(четвртак, 01. авг 2019, 13:59) - anonymous [нерегистровани]

превентива

Кажу 1 динар уложен у превентиву доноси 10 динара уштеде ,ја би реакао, без доказа, 100 дин.замислите само неке случајеве:вакцинишете се против грипа ,не разболите се ,не купујете лекове,не идете у болницу,на боловање,,,,,,.А да не говорим бенефитима превентиве за рано откривање малигних болести,далеко било,хроничних незаразних болести итд.

(четвртак, 01. авг 2019, 13:39) - anonymous [нерегистровани]

Prevetiva...

Preventiva je - bolje sprečiti nego lečiti! Dok to ne shvate ljudi i oni koji zovu samo na preglede, od Srba i njihovog zdravlja nema ništa!
Pogledajte oko sebe...
Pušenje, loša ishrana, alkohol, fizička neaktivnost, su glavni činioci preventive, gospodine moj! Niko se ne ududjuje da “lupi rukom od sto” i kaže u ovoj državi je dosta umiranja i da povede široku akciju protiv ovih pošasti koji svakodnevno odnose živote u Srbiji!

(четвртак, 01. авг 2019, 12:39) - anonymous [нерегистровани]

Zdrave navike

Pre će biti da je preventiva u životnim navikama i ishrani pola zdravlja a ne dijagnostika. Dijagnostika je samo otkrivanje činjeničnog stanja i sprečavanje/odlaganje tragičnog ishoda. Neka se više radi na prevenciji a dijagnostika i farmacija neka budu pomoćna a ne glavna sredstva našeg zdravlja.