Седативи неће решити наше проблеме

Годишње се у Србији, на терет средстава обавезног здравственог осигурања, изда око 5,3 милиона кутија лекова за смирење.

„Трогодишње испитивање које је пратило примену лекова за смирење, који су широко присутни у нашој популацији је показало, не само да се доста узима, него да су ти параметри, индекси потрошње значајно високи, и значајно виши у односу на земље средње и северне Европе. У сарадњи и са Агенцијом за лекове и са Институтом за јавно здравље који су изнели своје податке, анализом свих ових података, добијамо индекс потрошње преко 20 одсто одрсле популације у Србији користи или је користилло у претходних 12 месеци неки од ових препарата, то јест лекова за смирење“, наглашава фармаколог др Јанко Самарџић, професор Медицинског факултета у Београду.

Ако мислите да ће лекови за смирење решити ваше проблеме, варате се.

„Као и сви лекови, тако и бензоидоијапени, седативи, који утичу на централни нервни систем, треба узимати само по ултимативној препоруци специјалисте. На жалост та доступност таквих препарата је релативизована , иако постоје прописи да то не може да се добије у слободој продаји, ипак има широко тумачење овог прописа. Седативи имају улогу поштапалице, да тренутни проблем направе лагоднијим“, истиче проф. др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије.

Те медикаменте свакодневно користи свака трећа жена и сваки седми мушкарац. Међу њима је и све више младих.То показују подаци.

„Наше истраживање у студентској популацији за коју би се очекивало да је најздравија популација, без психијатријских тегоба или бар, не тако изражених, чак 15 до 16 одсто студената у претхдонх 12 месеци је узимало лекове за смирење" додаје професор Самарџић.

Зато са овим лековима морамо да будемо обазриви, нарочито поједини.

„Пацијенти који имају проблем са памћењем, особито она група дементних боелсника, узимање лекова са деперсорним утицајем на централни нервни систем, а то седативи ипак раде јер снижавају мождану активност, велике студије су показале да утичу и на појачан трауматизам и на повећање укупне смртност код ових пациејната“, напомиње професор Раичевић.

Помажу ако их узимамо у договору са лекаром, али одмажу ако их узимамо на своју руку.

„То је јако безедна група лекова с једне стране, ако се користе према упутству лекара. Међутим, ако их самоиницијативно користимо на своју руку, можемо ући у поблем и толеранције, зависности, погоршања психичких тегова, прикривања симптома који би можда указали на неко друго обољење, и заиста су последице јако проблематичне, не само по здравље, већ и по здравствени систем у целини“, истиче фармаколог, професор Самарџић.