Технологија помаже срцу

Аритмија је стање када постоји поремећај у брзини и ритму рада срца. Већина аритмија су безопасне, али постоје и оне које су веома озбиљне, морају се на време открити и контролисати. Захваљујући унапређењу технологије на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, лечење срчаних аритмија је постало рутинска ствар.

У светској клиничкој пракси три-де електро-анатомско мапирање постало је стандард, а најсавременија верзија овог уређаја сада је у поседу и Института „Дедиње". Почетком јула лекари Института урадили су аблације аритмија са новом технологијом, и то су прве операција такве врсте на Балкану.

Шеф одсека електрофизиологије и заменик управника клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, доктор Велибор Ристић, је кардиолог-интервентни електрофизиолог. Усавршавао се у водећим центрима за лечење срчаних аритмија у Хамбургу, Прагу и на Институту Бакуљев у Москви. У Милану је положио испит за европског електрофизиолога, а део каријере је провео и на раду у Кувајту.

Гостујући у Јутарњем програму доктор Ристић објашњава да су аритмије велика скупина електричних обољења срца и да нису све исте. Одређена група аритмија је бенигна и оне не могу да угрозе човеков живот. Али постоје и малигне срчане аритмије које крећу из срчаних комора и оне могу да изазову срчани застој и напрасну срчану смрт. У зависности од врсте аритмије, разликује се и начин лечења.

Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, како наводи др Велибор Ристић, годишње уради више од хиљаду електрофизиолошких процедура, од чега око 700 операција катетерских аблација срчаних аритмија и уграде око 400 пејсмејкера и срчаних кардиоверт дефиблиратора.

„Стандардно је данас да се у откривању локације болесног ткива у срцу, срчане аритмије, користе навигациони три-де мапинг системи. Ово што смо урадили недавно јесте уз примену најсавременије технологије. То је три-де мапинг систем аритмије који је изузетно брз, има изузетно високу резолуцију и много је прецизнији у дијагностици“, наводи кардиолог.

Три-де мапинг је навигациона технологија којом могу да се открију електрични потенцијали у срцу и да се ти електрични потенцијали претворе у слику. Притом, овај систем има могућност да покаже тачно куда се простире срчана аритмија у различитим бојама и да открије место одакле та срчана аритмија креће. Ова навигациона технологија, као и све навигационе технологије, преузета је из свемирске технологије и војне индустрије, додаје доктор Ристић.

„Куриозитет је да је ову технологију Институт „Дедиње“ добио као први на Балкану, јер је препознат као водећи центар у региону и југоисточној Европи, и овај уређај смо добили као донацију. Компанија „Бостон сајентифик“ која је донирала ову опрему је већ понудила, и на јесен ће бити потписан званични уговор, да постајемо главни едукативни центар за југоисточну Европу, северну Африку, земље Блиског Истока, део Русије и Украјине“, наглашава гост Јутарњег програма.

Осим тога, на Институту за кардиологију недавно је уграђен и уређај за срчану слабост. Срчана слабост је добила епидемијске размере у свету и у нашој земљи, а здравствени системи троше огромна срдства како на лекове, тако и на хоспитализацију пацијената, и све остале трошкове у њиховом лечењу, објашњава доктор.

„Ова технологија је потпуно другачији концепт у лечењу, а заснива се на уређају који изгледа као пејсмејкер, али то није. Има електроде које се уграђују, једна на површину срца, а друга у десну срчану комору и оне су спојене са једним компјутером који константно шаље струју јако малог интензитета и делује тако да срце које је ослабљено почне да боље проводи електричну струју у срцу, да се отварају волтажни канали у срцу и да срце боље контрахује“, наводи др Ристић.

Ова операција коју су извели лекари на Институту „Дедиње“ је трећа у свету. Урађена је једна у Немачкој, једна у Аустрији, а код нас трећа, с тим што су наши лекари урадили и још две додатне.

„Први пацијент коме смо уградили тај уређај је имао снагу срца око 10 одсто и није могао готово да устане из постеље. После три седмице, човек иде уз степенице и осећа се добро, променили смо му лекове и пресрећан је“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, кардиолог др Велибор Ристић.

број коментара 0 Пошаљи коментар