Нигде без воде, не расхлађујте се енергетским пићима!

Др Бисерка Обрадовић из Дома здравља Стари град каже да се код пацијената који имају повишен крвни притисак и редовно користе терапију, услед високих температура додатно шире крвни судови и долази до додатног пада крвног притиска.

„Додатни пад крвног притиска може довести до несвестице, вртоглавице и до колапса организма“, објаснила је др Обрадовић и додала да се код таквих пацијената у договору са изабраним лекаром мора кориговати терапија током летњих, врелих дана.

Ни особама који имају низак притисак, не пријају високе температуре јер се притисак додатно снижава. Они при изласку из куће треба да понесу флашицу воде, али и нешто слано са собом, јер со задржава течност у организму и тако се повећава крвни притисак.

Уколико дође до колапса организма и пада у несвест, пацијента не треба стављати да седи, поливати га водом, шамарати, већ поставити у лежећи положај.

„Пацијенту треба подићи руке и ноге да крв из екстремитета дође до мозга. Тако ће мозак бити нахрањен и особа ће доћи свести. Треба им дати слану воду да им повишимо крвни притисак“, нагласила је др Обрадовић.

Велика влажност ваздуха, због недавних падавина и високих температура посебно смета пулмолошким пацијентима јер је велика влага у ваздуху што неповољно утиче на дисање. 

„Метеоропате су посебно осетљиве на временске промене и код њих хипофиза лучи хормон стреса, тако да они на све те промене реагују много бурније. Код њих се јавља несаница, безвољност, декоцентрација“, набраја др Обрадовић.

Током врелих дана организам се мора расхлађивати – најбоље водом и млаким чајем, никако леденим напицима. Такође, током врелих дана лекари саветују да се не користе енергетска пића, јер се на тај начин уносе токсини у организам.

„Организам уместо да ствара имунитет, да се одбрани од свакодневне врелине он ће се још борити против токсина које ми уносимо са енергетским пићима“, истакла је др Обрадовић.

Зашто је важно уношење течности током врелих дана?

Организам се против високих температура бори знојењем, што може довести до дехидратације и губитка велике количине течности која се мора надокнадити.

„Губитак велике количине течности је посебно опасан код старијих хроничних болесника, зато што се крв згушњава и то је потенцијална опасност јер може доћи до емболије, инфаркта срца и можданог удара“, објашњава др Обрадовић.

Посебно се мора обратити пажња када се из спољашње средине улази у климатизован простор, јер нагли прелазак са топлог у хладно такође доводи до сужења крвних судова и здравствених проблема.

Лекари упозоравају да температура између спољне средине и климатизованог простора не сме бити већа од пет-шест степени. 

Физичка активност се препоручује само у јутарњим сатима и предвече, никако у најтоплијем делу дана. Такође, одећа треба да буде прилагођена временским приликама, слојевита, памучна како би организам могао несметано да се расхлађује.

Др Обрадовић каже да уколико се одећа не прилагоди временским условима може доћи до топлотног удара. То се најчешће дешава после кише јер се људи „добро обуку“ и изађу на улицу јер очекују да је хладно. 

„Уколико је особа претопљена, течност не може да испарава тако да може доћи до топлотног удара. Он се препознаје тако што долази до малаксалости, вртоглавице, главобоље, несвестице. Неопходно је скинути вишак одеће и пацијента расхладити“, поручује др Обрадовић.

Код оних који су дуго изложени дејству сунчевих зрака може доћи до опекотина и сунчанице која је праћена главобољом и вртоглавицом. Најважније је такве пацијенте померити са сунца и расхладити их.