Рак плућа не мора неминовно бити смртоносан

Недавно је у Чикаго одржан највећи светски Конгрес онколога. Један од типова карцинома о коме се говорило је карцином плућа – најчешћи канцер у Србији и свету.

Конгресу је присуствовала и професорка др Драгана Јовановић, са Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије, која гостујући у Јутарњем програму, објашњава да је овај скуп годишња конференција на којој се најбољи резултати различитих судија износе по први пут. Ови резултати, такође, касније мењају и клиничку праксу лекара.

Оно што је заиста упадљиво када је у питању карцином плућа, то је да он више не мора да буде болест која се неминовно завршава смртним исходом. Подаци из ранијих година показују да мање од један одсто болесника преживи пет година. Нови резултати, како молекуларне терапије, тако и имунолошке терапије, говоре да је све већи број пацијената код којих је могуће продужити тај период, наводи професорка Јовановић.

„На пример, са имунолошком терапијом може да преживи и 15 одсто оболелих што је огроман напредак код оних који су већ лечени другим терапијама. Исто тако, 23 одсто, скоро четрвртина случајева који се лече имнуно терапијом, може у стуштини да преживи пет година што је огромна ствар јер је у питању метастатска болест“, објашњава докторка.

Карцином плућа је како код нас, тако и у свету водећи узрок смртности међу малигним болестима. Са готово 6.000 оболелих и 4.600 смртних случајева од карцинома плућа годишње, Србија заузима неславно друго место у Европи када је реч о смртности.

Од малигних болести код нас током прве године умре преко половине пацијената, а у свету око 30 одсто. Професорка Драгана Јовановић наглашава да се код нас пре свега касни са дијагностиком, али, можда, још већи део припада могућностима лечења.

„Оно што је битно је да претворимо малигну болест, као што је карцином плућа, у неку хроничну болест, попут дијабета. Да бисмо то урадили морамо да примењујемо одговарајуће терапије за одговарајуће туморе, јер карцином плућа није једна болест. То је цео дијапазон различитих ентитета, различитих биолошких болести које имају своје карактеристике“, каже гошћа Јутарњег програма.

Постоји молекуларна терапија за одређени број пацијената која је врло успешна, у шта су се уверили и наши лекари кроз клиничку праксу. Постоји и имунолошка терапија која не делује у тако великом проценту, али код 20 до 25 одсто пацијената код којих делује, доводи до дуготрајног преживљавања. Револуцију су направила управо та сазнања о биологији карцинома плућа, али исто тако и те примењене терапије, додаје професорка.

„Милиони долара се сваке године улажу у истраживања, а појави се тек понеки лек. Тај лек мора својом ценом да оправда сва уложена средства за истраживања, а наш фонд са ограниченим средствима не може тако лако да уложи у ове скупе терапије. Ми још увек нисмо својим пацијентима омогућили ни комплетну молекуларну терапију, ни имунолошку терапију, тако да се на том пољу мора још много тога урадити“, наглашава др Драгана Јовановић.

број коментара 0 Пошаљи коментар