Неопходне бржа дијагностика мултипле склерозе и доступност терапије

Када имуни систем самог пацијента уништава ткива у мозгу и кичменој мождини тада говоримо о мултиплој склерози. У свету од ње болује око два милиона људи, а у Србији око 9.000. Најчешће се јавља, између 20. и 40. године. Зову је и болест са хиљаду лица.

Што се пре постави дијагноза и добије терапија, боља је и прогноза. Са тим циљем су се удружили и неуролози широм света.

„Удружили смо се, јер смо видели да се пацијенти у једном центру лече на један начин, у другом на други начин. У неким земљама, пацијентима није доступна терапија. Покушаћемо да побољшамо лечење ових пацијената, јер је у мултиплој склерози време кључно“, каже професор Гавин Ђованони, неуролог из Лондона.

„У земљама које имају највиши квалитет и највиши ниво стандарда је време до постављања дијагнозе најкраће – у земљама у којима је добар квалитет, требало би да то буде месец дана, а у земљама са минималним квалитетом до два месеца траје постављање дијагнозе“, објаснила је професорка Јелена Друловић, неуролог Клиничког центра Србије.

У постављању дијагнозе помаже и снимак мозга и кичмене мождине на магнетној резонанци.

„Магнетном резонанцом можемо да видимо како и колико болест напредује, која подручја су захваћена. То нам омогућава да проценимо коме је терапија најпотребнија, како утиче на пацијента и да ли је потребно да је променимо“, истакао је проф. др Ралф Голд.

„Ми можемо да спаднемо у земље доброг квалитета бриге о пацијентима, јер мислим да је могуће да се постави дијагноза за месец дана. Имамо довољно магнетних резонанци и имамо могућност да обавимо преглед ликвора“, рекла је др Друловић.

Последње деценије, донеле су напредак и у дијагностици, али и лечењу ових пацијената.

„Све се променило. За 25 година стигло је више од 10 терапија. Сада можемо боље да контролишемо болест. Пацијенти могу да имају квалитетан живот“, нагласио је др Ђованони и додао да се улаже много напора да терапија постане доступнија пацијентима.

„Оно на чему се инсистира јесте да не постоји један лек који је добар за сваког пацијента, него је неопходна индивидуализована терапија. Та терапија треба да се започне што раније“, подвукла је др Друловић и поновила да је неопходно омогућити да пацијентима терапија буде доступна.

Сметње са видом, вртоглавица, слабост у рукама или ногама, трњење, нестабилност при ходу, знак су да морамо да одемо на неуролошки преглед, али и да променимо неке лоше животне навике.

„Ове особе не треба да пуше, алкохол треба да пију врло умеренео, треба да воде рачуна о исхрани у смислу да не буду гојазни, да једу доминантно месо и поврће, да воде физички и ментално активан живот“, савет је др Друловић.