Цигарете однеле више живота од светских ратова

Цигарета због човека изгори, али његова жртва је већа. Он због ње умре. Некима ће звучити преувеличано, али само у двадесетом веку од последица пушења умрло је више људи него што је страдало у Првом и Другом светском рату.

„То је нешто јаче од мене, можда мислимо да када смо под стресом да нам буде лакше када запалимо“, каже једна суграђанка која је активни пушач деценијама.

Са друге стране једна госпођа која је непушач, тврди да се не љути на пушаче, већ их жали јер су зависни. А они који се љуте, имају и на кога, с обзиром на то да у Србији пуши трећина популације. Болести које вребају пушаче, нису поштеђени ни непушачи, а најугроженија су деца, труднице и старије особе.

„Јако је добро познато да изложеност дуванском диму такође повећава ризик за настанак врло тешких и често фаталних болести. Ту се пре свега мисли на срчана обољења, инфаркт миокарда и на мождани удар, где је ризик уколико сте изложени дуванском диму да се то добије негде до 30 одсто. Слично је и са раком плућа, тако да нема сумње да пасивно пушење доводи до обољења“, истиче докторка Срмена Крстев, председница Републичке стручне комисије за контролу дувана.

У Србији је од 2010. године забрањено пушење у радном простору, али се показало да то није довољно, јер држава и даље троши огромна средства на лечење малигних болести проузрокованих пушењем. Зато се у Министартсву здравља надају да ће до краја године бити заокружен процес припреме Закона о потпуној забрани пушења на јавним местима.

„У том правцу ми желимо да повратимо дувански динар, да се од сваке пакле цигарета издваја дувански динар који ћемо ми усмерити за лечење наших малигних пацијената, јер данас је савремена онколошка терапија изузетно скупа, а увођење нових иновативних лекова јесте скраћење лечења таквих пацијената“, објашњава државни секретар у Министарству здравља доктор Берислав Векић.

Према рачуници ресорног министарства на лечење се издваја приближан износ новца као онај који се слије у државни буџет од акциза на дуван, што је прошле године било око 100 милијарди динара. Рачунају и угоститељи, којима је, по правилу, увек попуњенија пушачка зона. Закон им не би ишао на руку и зато предлажу друга решења.

„Италија има доста модеран и практичан закон, где пушење није забрањено, али су изузетно високи стандарди у погледу технике и технологије, када су у питању угоститељски објекти. Конкретно ради се о вентилацији и квалитетним уређајима који извлаче дим и тако не штете“, предлаже Георги Генов, председник Удружења хотелијера и ресторатера Србије.

Можда се не би осећали, али честица из дима се тако лако не би решили. А оне нису безопасне, упозоравају лекари.

„Ту имамо највише предрасуда када је у питању тај трећи дим и врло смо некритични према њему. То је уствари онај апсорбовани дим, дим у затвореном простору који се упије у одећу, намештај. Након неког времена он испарава, претвара се у прах и таложи се, а тада су најугроженија деца, јер се најчешће играју на поду“, тврди доктор Ика Пешић са Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије.

Предрасуда је такође и да сте употребом електронских цигарета мање опасни за околину. Иако имају мање хемикалија од конвенционалних, оне могу довести до сличних компликација.

Пушење убија, а то може да прочита сваки пушач када посегне за цигаретом. Оно чега су мање свесни јесте да док они пуше страдају и непушачи. Онај ко пуши удахне трећину дуванског дима, док две трећине удишу присутни у просторији. Према подацима Светске здравствене организације годишње од последица пушења умре седам милиона људи, од чега 890 хиљада чине пасивни пушачи.