Људски организам у просеку има од четири до пет грама гвожђа

Брзо се замарате, уз то сте исрпљени и бледи. Можда имате проблем са недостатком гвожђа. Гвожђе је олигоелемент, а то значи да се у организму налази у траговима односно у веома малим количинама.

Наш организам није у стању да сам ствара гвожђе, па га узимамо из хране. Има итекако важну улогу, јер снабдева кисеоником срце, јетру и мозак.

„Гвожђе представља саставни део хемоглобина, који се налази у еритроцитима. Хемоглобин је важан је траснпортујте кисеоник до ткива, али и угљен-диоксид у супротном смеру. На тај начин се издише. Део је миоглобина, који се налази у мишићима“, рекла је доц. др Марија Стојановић са Института за физиологију, Медицинског факултета у Београду.

Докторка напомиње да антиоксидативни ензими који се налазе у нашем организму делују тако што регулишу оксидативни статус, некада се стварају слободни радикали и ензими неутралишу и спречавају настанак болести, а гвожђе је део ензима.

Људски организам у просеку има од четири до пет грама гвожђа.

Некада су те вредности и ниже, када у организму немамо довољно гвожђа.

„Умор, малаксалост, пад концентрације јавља се услед мањег уношења гвожђа путем хране, услед смањеног преузимања из дигестивног тракста и често хроничног крварења“, рекла је др Марија Стојановић.

Пут до „доброг гвожђа“ иде преко стомка. Зато обратите пажњу шта ће се наћи у вашем тањиру.

„Најбољи извор гвожђа је црвено месо, јер садржи тај облик који је најпогоднији за преузимање нашем дигестивном систему. Поред тога ту су и пилетина, ћуретина. Постоје и намирнице не животињског порекла: цереалије, махунарке, семенке језграсто воће и поврће. Стопа преузимање је 1-20, а месо 20-30 одсто, закључила је Јована Срејић Фергула, нутрициониста.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво