Светски дан донације хуманог млека

У оквиру делатности Института за наонатологију, важну улогу има Банка хуманог млека, која обезбеђује донорско млеко деци којој мајчино млеко није доступно, и нa тај начин бебе имају могућност да имају најздравији и најприроднији извор исхране.

Све здраве мајке које имају вишак млека могу да буду донори. Мајке чија су деца отпуштена из Института за неонатологију, могу да остану донори млека.

На тај начин, до сада је млеко донирало око 100 мајки, истакла је  примаријус др Радмила Милеуснић Миленовић, начелник одељења за мајке и исхрану деце Института за неонатологију, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

„Донор млека може да буде мајка која има вишак млека и жели да то млеко поклони  Банци млека. Она мора да буде здрава, да уради анализу млека и крви, а за све то постоји протокол на нашој клиници“, рекла је докторка Радмила. 

Постоји две врсте мајки  донорки млека. Прве донорке никада нису биле на нашем Институту, односно оне и њихове бебе. Када мајке добију сазнање да постоји Банка млека ако желе да га донирају, могу да се пријаве за донорско млеко које могу донирати од куће.

„Наше екипе иду у посету тим мајкама, са комплетном опремом, едукују их и на лицу места, узимају вирусолошке анализе из крви маме, као и млеко на бактериолошке анализе“, истиче докторка.

Друга врста донорки су маме које су код нас на Институту, имају вишак млека, и када одлазе кући са бебом могу да оставе млеко Банци млека“, напоменула је докторка Милеуснић.

Некада је на годишњем нивоу било 30-40 мајки донорки, а Банка млека постоји на Институту за неонатологију од 2009. године.

„Није лако бити донор, ту су анализе, стални контакт са банком, донације трају по четири, пет месеци.  То је жеља маме  донорке“, рекла је докторка.

Свако дете има право да буде добро неговано и храњено, а само 12,8 одсто породиља у Србији храни своје бебе искључиво мајчиним млеком током првих шест месеци.

Последњих  неколико година  у току је кампања за помоцију дојења, међутим много је мама којима баш такве кампање не одговарају, ако су маме које немају млека, и оне се осећају дискриминисано. 

„Дојење је најбољи вид исхране детета и треба образовати маме о дојењу, кампање су важне за маме које не могу да доје , не треба да се осећају лоње“, напомиње др Радмила Милеуснић Миленовић, начелник одељења за мајке и исхрану деце Института за  неонатологију.