Хипертензија – болест која дуго може остати неоткривена

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, начелница Центра за хипертензију проф. др Весна Стојанов, подсетила је да се повишен крвни притисак већ дуго назива „тихим убицом“, пошто тегобе често изостају.

„Чим немамо никакве симптоме, ретко ко ће да оде код лекара, да уради било какав преглед. Нажалост, укинути су они систематски прегледи које смо раније имали, који заиста могу да на време поставе дијагнозу хипертензије и самим тим да превенирају све нежељене догађаје“, истакла је др Стојанов.

Статистика каже да је, почетком овог века, морталитет у свету од кардиоваскуларних болести 30 одсто, а у неразвијеним државама је двоструко већи. Од тога, 50 одсто се управо односи на повишен крвни притисак.

Кад је реч о сиптомима, докторка Стојанов наводи да они нису специфични због чега се болест не може увек препознати благовремено, а то су потиљачна, чеона или слепоочна главобоља, вртоглавица, омаглица, зујање у ушима...

Важно је мерити притисак правилно и валидним апаратима 

„Можемо поставити дијагнозу обичним мерењем крвног притиска, али правилним мерењем притиска и са валидним апаратима. Кућно мерење је ушло у препоруке и препоручује се да се измери притисак у кућним условима. Уколико су те вредности 135 са 85 и преко тога, то већ захтева да се та особа јави свом изабраном лекару. У зависности од тога какве су вредности онда у амбулантним условима, иде препорука да се можда уради амбулантни мониторинг притиска, пацијент тада носи апарат 24 сата, да би на тај начин поставили праву дијагнозу. И наравно, ту су друге дијагностичке методе, ЕКГ, ЕХО преглед, одређивање крутости крвних судова, биохемијских анализа крви“, објаснила је др Стојанов.

Докторка наводи и факторе ризика у које спадају стрес, физичка неактивност, слана храна, дуготрајни рад за компјутером па и претерана физичка активност као што је неконтролисано вежбање у теретани.

„Смањењем фактора ризика, можемо да утичемо да вредности притиска буду знатно ниже, а ако са тим мерама не успемо, морамо да укључимо и фармаколошку терапију, али лекове мора да укључи лекар. Једном дат лек, не значи да тај пацијент до краја живота узима тај лек. Терапија се мења, мења се у зависности и од годишњих доба, тако да, није један лек, лек који се узима до краја живота“, истакла је др Стојанов и додала да поред универзалних савета, постоје и посебне смернице за сваког пацијента.