Оброк под стресом је вишеструки ударац у здравље

Иако је свима познато да велика порција сладоледа или кесица чипса није пожељан избор хране, скоро да је уобичајено да људи, када су под стресом, углавном зграбе баш те намирнице, пре него рецимо, шаргарепу. Осим што не ослобађа напетости, храна узета под стресом, додатно повећава телесну тежину, наводе истраживачи из Аустралије.

Преједање није баш најбољи начин за ублажавање стреса. Јога, дубоко дисање или шетња су много здравије могућности. Али, када се деси стресна ситуација, може нам се учинити да ће нам баш од слаткиша бити боље.

Истраживачи у Аустралији, потврђују да слаткиши не ослобађају од стреса. Открили су још и да храна, која се уноси док је особа под стресом, доводи до већег повећања тежине у односу на оброк узет у нормалним околностима.

За студију, објављену у часопису "Cell Metabolism", истраживачи су у Лабораторији за поремећаје прехране у Институту за медицинска истраживања „Гарван“ анализирали рад мозга код мишева.

„Наша студија је показала да, када су под стресом током дужег периода и када им је на располагању висококалорична храна, мишеви постају гојазни брже од оних који су конзумирали исту храну са високим садржајем масноће, али у окружењу без стреса“, рекао је главни аутор студије, Кени Чи Кип Ин.

Истраживачи су открили да је молекул NPY био кључан за повећање тежине. Kао одговор на стрес, тај молекул стимулише апетит. Када су истраживачи искључили производњу NPY код мишева, пораст тежине се успорио. Без тог молекула, добитак на тежини, на исхрани са високим садржајем масти и под стресом, био је исти као и повећање тежине на истој исхрани, код мишева који нису били изложени стресу. Истраживачи зато наводе да је ово истраживање показало јасну везу стреса, гојазности и NPY молекула.

Да би сазнали шта изазива повећање броја наведених молекула током стреса, истраживачи су анализирали нервне ћелије које производе NPY, откривајући да они имају рецепторе за инсулин. Инсулин је један од хормона који контролише унос хране. Уобичајено је да се у људском телу инсулин лучи одмах после оброка, што омогућава организму да користи глукозу из крви, док шаље сигнале у мозак о задовољености апетита.

Зачарани круг

Стрес незнатно повећава ниво инсулина у крви. Али, када комбинујте стрес са висококалоричном исхраном код мишева, ниво инсулина порасте десет пута више него код мишева, који нису под стресом и на уобичајеној су исхрани.

„Резултати наших истраживања откривају зачарани круг, где су хронични, високи нивои инсулина изазвани стресом и висококалоричном исхраном, били изазивачи стања у коме се потреба за храном стално повећава. Ова студија је потврдила идеју да је висококалорична храна конзумирана под стресом – двоструки ударац и да изазива гојазност“, закључили су истраживачи.

Стручњаци клинике „Мејо“, наводе да, какви год били ваши разлози за јело када сте под стресом, постоје начини који могу помоћи да са тим престанете.

С тим у вези, они препоручују јогу и медитацију. Такође, саветују да се пре оброка, запитате, да ли сте стварно гладни. Ако стомак „не крчи“ а недавно сте јели, сачекајте, и жудња за храном ће вероватно проћи.

Пожељно је и да не држите велике количине хране у кући и да не пазарите када сте љути и нервозни. Такође је добро да понекад обрадујете себе омиљеном посластицом, јер када је одређена храна забрањена, то углавном појачава жудњу, баш за том храном, објашњавају стручњаци.

Борите се против досаде – шетајте, слушајте музику или разговарајте са пријатељима, уместо да посегнете за грицкалицама. Ако баш морате нешто да грицкате, бирајте свеже и коштуњаво воће, саветују из клинике „Мејо“.

број коментара 0 Пошаљи коментар