Астма, наслеђе и фактори средине

Стручњаци се слажу да обољевање од астме највише зависи од генетике, али упозоравају и да на смањење ризика од појаве болести могу утицати и фактори током најранијег детињства, попут броја деце у вртићу или узраст у којем дете крене у обданиште.

Што има више других малишана у вртићу у којем дете до навршене треће године борави, мањи је ризик да ће оболети од астме, указује америчко истраживање обављено на Универзитету Вирџиније.

Овај налаз представља још једну потврду такозване „хигијенске хипотезе", према којој рано излагање имуног система детета микробима, животињама и другој деци може да буде превенција против астме, истиче вођа истраживања доктор Метју Гурка.

Др Гурка и његов тим проучили су дугорочне податке једне студије амерчког Националног института за здравље и развој деце, која је пратила више од 1.000 деце, рођене 1991. године до њихове петнаесте године.

Међу овом децом три одсто их је имало упорну астму већ од треће године, док се код још 16 одсто њих болест развила до петнаесте године.

О отприлике сваком петом детету обухваћеном студијом до треће године су се код куће старали родитељи.

Такође, свако пето дете почело је да одлази у вртић између 16. месеца и треће године, док је мање од 10 одсто њих боравило у јаслицама још пре навршених 15 месеци.

Испоставило се да на мањи ризик од астме није утицало то коликом је броју друге деце малишан био изложен до 16. месеца, већ само између 16. и 36. месеца.

Са повећањем броја деце у групи у вртићу, бележено је извесно смањење ризика да дете оболи од астме пре девете године.

Међутим, ако је у групи било десеторо и више деце, ризик оболевања од астме се чак повећавао.

Када је узет у обзир број респираторних инфекција међу праћеном децом, показало се да није било утицаја на ризик обољевања од астме, што значи да је нешто друго у дневном боравку имало заштитно дејство, али још није јасно шта.

Претпоставка је да би то могле да буду гастроинтестиналне инфекције или присуство микроба уопште.

Коментаришући ову студију, др Џон Мекбрајд са Универзитета Охајо напомиње да, мада су симптоми астме увек исти, постаје све јасније да узроци болести могу да буду веома различити, при чему су генетски фактори најбитинији, док су фактори средине важни у нешто мањој мери.

Због тога др Мекбрајд истиче да би ипак оклевао да препоручи родитељима да сместе децу у вртић да би смањили ризик од појаве астме.

Са тим се слаже и сам др Гурка и наглашава да је најважније што ће налази његовог тима бити од помоћи у детаљнијим истраживањима у овој области.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи