Медицина 22. века – генска и имунолошка терапија карцинома

Основна премиса сваке породице, али и друштва као целине, јесте здрав пород. Једна од могућности да добијемо здраво дете је и да урадимо тестове пре но што се оно роди, наглашава проф. др Дејан Филимоновић, гинеколог ГАК „Народни фронт“ гостујући у Јутарњем програму.

„То је идеја којом се медицина води већ педесетак година. Још 1962. године када су Вотсон и Крик направили анализу ДНК и добили Нобелову награду па на даље, покушавали смо да смислимо на који начин да се то уради. Један од начина је и то генско тестирање које није одговор на сва питања, али велики број одговора можемо да добијемо тиме“, објашњава професор Филимоновић.

Знало се одувек да постоје наследне основе за развој одређених особина и болести, но наука је данас отишла даље у том правцу и омогућила да се добију много прецизнији резултати. Нису све болести генетски детерминисане, нити су настале одмах по оплодњи јајне ћелије, но мидицина је данас у могућности да генетским тестовима утврди да ли и који ризик дете носи.

„Можемо да кажемо да уколико се нешто у њиховој породици јавља генерацијама ми смо у могућности да тестирамо и да утврдимо да ли дете има велико вероватноћу да ће се нешто од тога развити“, наводи гост Јутарњег програма.

Када је у питању пренатално тестирање Србија не заостаје за светом. Ти пренатални тестови који су доступни свуда у свету, доступни су и код нас. Нажалост, Србија нема своје генетске лабораторије у којима би могла да се направи та анализа, тако да се за сада, што се тиче пренаталног тестирања, сви узорци шаљу у иностранство, каже др Александар Антоновић.

„Углавном је то Немачка или Америка. Доступно јесте и не чека се дуго. Конкретно, за пренатални тест чека се три дана и то смо могли да видимо у 'Цената' лабораторији како се то ради“, додаје др Антоновић.

Свака нова технологија мора у почетку да буде скупа. Неки наши суседи су већ добили те лабораторије и када прва буде стигла у Србију трошкови тих анализа ће бити много прихватљивији.

„Тај тест кошта не баш мало, али када та цена буде пала на неку разумну меру, онда ће то моћи и фонд здравственог осигурања да сноси трошкове за селективну групу. Не може се свима урадити, то не раде ни најбогатије земље нити желе да ураде“, наглашава др Филимоновић.

Осим лабораторије „Цената“ која се бави пренаталним тестирањем, наши лекари су посетили и лабораторију „Цегат“ која је лидер у Европи и једна од највећих генетских лабораторија. Овде се пре свега раде генетске анализе којима се утврђује вероватноћа за настанак неких болести. Тестови за рак дојке су већ познати и у широкој употреби.

Друга група анализа којом се „Цегат“ бави је дијагностичко генетско тестирање када је болест већ развијена, посебно у дечијем узрасту.

„Рецимо, у случају епилепсије, тренутно је могуће тестирати преко 300 гена који су одговорни за настанак ове болести. Могуће је изоловати ген који је узрокује и на основу тога одредити адекватну терапију“, објашњава др Антоновић.

Треће, и можда, најзанимљивије поље рада лабораторије „Цегат“ је имунолошка терапија карцинома. Та истраживања су и даље на нивоу клиничких студија, али се већ примењује у пракси. Анализира се ткиво тумора како би се утрврдила мутација и на основу тих резултата се прави посебна вакцина за одређени тумор.

„Тиме се тумор буквално убија, то јест, учимо наш имунолошки систем како да препозна и уништи тумор“, додаје доктор Антоновић.

Оба госта Јутарњег програма оцењују да је то медицина 22. века, мада се већ данас постижу завидни резултати.