Дуговечност жена одређена наслеђем

Јапански научници успели су да докажу да гени које мишеви наслеђују по очевој линији за око трећину скраћују животни век тих лабораторијских животиња.

Истраживачи сматрају да би се управо утицајем тих гена могао објаснити краћи живот мушких представника људске популације, али и свих осталих сисара, указује се у чланку објављеном у часопису "Хjуман Репродуцтион" (Репродукција људи).

Група истраживача, предвођена професором Томохиром Коноом са Токијског пољопривредног универзитета, одгајила је две групе мишева, од којих је једна на свет дошла природном оплодњом женке, док је друга у себи носила само гене женских хромозома, вештачки комбинованих у заметку.

У експерименту је учествовало 13 нормалних мишева и 13 само са женским хромозомима.

Лабораторијске животиње током испитивања биле су смештене у стерилне услове са слободним приступом храни.

На основу дуготрајних посматрања, група стручњака утврдила је да је просечна дужина живота нормално зачетих мишева, као што се и очкивало, била 655,5 дана, док су мишеви рођени уз комбинацију женских хромозома живели у просеку 841,5 дана.

Један од нормалних мишева је најдуже живео 996 дана, док је међу мишевима са две мајке рекорд животног века био 1.045 дана.

Мишеви добијени некласичним оплођењем, у поређењу са контролном групом животиња, током целог живота имали су мању тежину и димензије.

Осим тога, на основу бројних симптома, научници су закључили да су мишеви рођени са комбинацијом две гарнитуре женских гена имали јачи имунолошки систем.

Јапански научници верују да се кључ крије у гену Расгрф1 који се наслеђује од оца.

Иако га неслеђују оба пола, ген се активира код мушкараца, али не и код жена.

Како преноси руска агенција РИА Новости, аутори чланка сматрају да је њихов рад усклађен са тезама да животни век представника различитих полова сисара одређена на основу стратегије репродукције сопственог пола.

Мужјаци у свом развоју стављају акценат на веће димензије тела и физичку снагу, чиме скраћују животни век.

За разлику од њих, женке не улазе у агресивну борбу за партнера и зато током живота њихов организам акумулира резерве за узгајање потомства.

„Наше истраживање је први пут омогућило да се бар делимично расветле разлозли због којих је просечан животни век женских јединки сисара дужи од животног века мушких представника и како се на њих одражава комбинација гена родитеља", рекао је професор Коно.