Како тумачити резултате крвне слике

Добили сте резултате лабораторијске анализе крвне слике, а на њој: еритроцити, леукоцити, тромбоцити, АЛТ, АСТ, ХДЛ, ЛДЛ. Видите вредности, а не знате шта значе.

Доцент др Марија Стојановић са Института за физиологију Медицинског факултета у Београду наглашава, пре свега, да ће резултати који превазилазе референтни опсег, било да су нижи или виши од тих вредности, на самом налазу бити назначени, обично у виду звездице.

На лабораторијском налазу прво што ћете видети су еритроцити, црвене крвне ћелије. Готово да нема особе која није чула за њих. Они транспортују гасове, без којих нема живота.

„Допремају кисеоник до наших ткива, омогућавају да ткива нормално функционишу, а снижене вредности могу да укажу на анемију, док повишене вредности указују на неке друге поремећаје крви, који се називају полицитемија“, објашњава др Стојановић.

Леукоцити су бела крвна зрнца или, како их још зовемо, беле крвне ћелије. Њихова улога је заштитна, односно они нас бране од разних микроорганизама.

„Беле крвне ћелије су наши главни борци против различитих инфективних реагенаса, да ли су то вируси, да ли су то бактерије, да ли гљивице. Тако да је такође потребно да они буду у физиолошким опсезима да бисмо знали да ли је све у реду са нашим организмом. Уколико су одређене класе повишене, указују нам управо на то који то инфективни агенс напада наш организам, и против кога се треба борити“, додаје асистент др Биљана Ђурић са Института за физиологију Медицинског факултета у Београду.

Зато је важно да обратимо пажњу ако вредности леукоцити нису у својим границама.

„Упални процес дају углавном повишене вредности белих крвних ћелија, односно леукоцита, али и повишене вредности неких других параметара, као што је на пример реактивни протеин (ЦПР). Тако да анализом стичемо увид о евентуалном узроку запаљенских процеса“, истиче др Стојановић.

Параметри који нас често збуњују су АЛТ и АСТ. Они су заправо ензими јетре. АСТ и АЛТ јесу трансаминазе, ензими који својом активношћу указују на очувану функцију јетре.

Дилема настаје и код холестерола. Знамо да је један добар, а други лош. Али често их мешамо.

ХДЛ је такозвани добар холестерол, он чисти крвне судове и пожељно је да његове вредности буду више. ЛДЛ холестерол, такозвани лош холестерол, указује на постојање артеросклеротског ризика, односно да ли постоји опасност од обољења од васкуларних и цереброваскуларних болести познатих као мождани инсулт или срчани удар. Тако да уколико су ти ризици ниски, ниске су такође и могућности да особа развије неко од ових обољења.

За добро здравље, потребне су и вредности шећера у оквиру прописаних граница. Уколико имате од 3,6 до 6,1 милимола по литру, кажемо да је шећер нормалан, односно да је гликемија у реду.

Саветујемо да једном годишње проверите своју крвну слику и пре давања крви на анализу немојте јести 12 сати.