Не дозволите да упаднете у празничну депресију

Нисте смршали колико сте планирали, нисте зарадили колико сте се надали, нисте положили све испите или купили нова кола... Незадовољни сте послом, партнером, пријатељским или породичним односима. Све то вас наводи на размишљање, нарочито пред Нову годину. Психијатри поручују – не дозволите да упаднете у празничну депресију!

Празнична еуфорија је свуда око нас, али када се на трен стиша и када се осамимо, притисну нас питања. Шта јесмо, а шта нисмо остварили, где смо грешили и зашто, да ли смо могли више и боље... На неке од нас годишњи биланс и те како утиче.

Доцент психијатар Ивана Сташевић Карличић указује на то да билансирање крајем године, и уопште пред празнике, које доводи до увида у неке лошије резултате, од оног што смо очекивали током целе године, може довести до депресивног расположења, несанице, раздражљивости, љутње и беса.

„Једно су жеље, а питање је колико су циљеви реални. На крају крајева чак и када су реални, ништа не може ни брзо ни лако. И често долази до малодушности и страха да ти циљеви неће бити испуњени“, истакао је Горан Кличковић, психолог на ВМА.

Размислите шта је било добро, а шта лоше. Оно што вам се не свиђа покушајте да поправите, полако, без журбе, јер времена за поправни имате на претек. Током празника угађајте себи и својим најмилијима.

„Тај празник посветити себи и својима. Видети шта је то на шта би имали право, шта нам припада за тај празник, да ли је то одмор, да ли је то дружење са пријатељима, пауза без икаквих оптерећења“, саветује др Кличковић.

Др Анђелка Коларевић као могуће решење предлаже да преиспитамо сопствени систем вредности када су у питању празници: „Можда смо баш ми створени за хуманитарни рад, можда сад када је зима помажемо бескућницима, животињама, да изађемо у приороду“.

„Мислим да на томе треба радити током целе године, али сада посебно да спустимо можда захтеве према себи на реалне нивое, затим да се квалитетно одмарамо, да упражњавамо хобије, правилно се хранимо“, набраја др Сташевић Карличић.

Ове године не игноришите тугу, раздражљивост, несаницу, губитак апетита... И речи могу бити лековите, зато разговарајте са породицом, пријатељима, партнером, стручњацима.

„Морамо да се сетимо у неком ћошку свог ума која је та особа са којом би ипак могли да попричамо, да направимо питу, неку вечерицу и да поделимо оно што имамо да кажемо са неким ко је драг и ко може да нас разуме“, закључила је др Коларевић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво