Мањe меса добрo за здравље, али и климу

Смањивање производње и потрошње меса за 30 одсто помогло би да се унапреди здравље у земљама чије становништво спада међу његове највеће љубитеље, али и да се смањи емисија угљеника, тврде британски и аустралијски стручњаци.

Користећи компјутерске моделе, тим научника из две државе дошао је до закључка да се самим повећањем енергетске ефикасности успешнијим „заробљавањем" угљеника (тако што се спречава да гас доспе у атмосферу) и смањењем зависности пољопривредне производње од фосилних горива, неће у жељеној мери остварити смањење емисије штетних гасова у атмосферу.

Ако би се, међутим, те мере комбиновале са смањењем сточарске производње за 30 одсто у државама које су највећи произвођачи, као и са смањењем конзумирања меса у приближном проценту, емисија штетних гасова би била умањена у жељеној мери. Осим тога, биле би остварене и знатне предности за здравље становништва.

Према прорачунима научника, смањењем употребе засићених масти животињског порекла за 30 одсто у исхрани Британаца умањило би проценат преране смрти изазване срчаним обољењима за 17 одсто. То би значило да би у Великој Британији годишње било 18.000 смртних случајева мање.

Само у бразилском граду Сао Паулу, услед смањења конзумирања меса за 30 одсто, чак 1.000 прераних смрти годишње било би спречено.

Према подацима Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО), 18 одсто глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу потиче из сектора производње меса.

Уз то, светски експерти предвиђају да би растућа тражња меса, нарочито у земљама у развоју, могла до 2030. године да доведе до повећања његове глобалне производње за 85 одсто у односу на 2000. годину.

Чланови међународног тима истичу да је нужна глобална акција како би се предности смањења светске производње и потрошње меса учиниле видљивим.

Резултати овог истраживања публиковани су у медицинском часопису „Лансет", у оквиру серије текстова о вези између климатских промена и здравља, уочи глобалног самита о клими који ће се у децембру одржати у Копенхагену.

У једној другој студији, чији су резултати објављени у истој серији текстова, британски научници утврдили су да би више ходања, коришћење бицикла и смањење бројности аутомобила у богатим и средње богатим земљама, имало знатно повољнији утицај на здравље људи него коришћење возила с малом емисијом штетних гасова.