Естетски перфекционизам у Србији често води до разних унакажења

Брзо и релативно лако кориговање лица и тела вештачким и природним материјалима постали су тренд у свету, али и код нас. Такве интервенције су доступне свим генерацијама, а на неким местима се могу обавити и за неколико десетина евра. Због тога што у тим областима ради ко стигне и где стигне, Министарство здравља формирало је радну групу која треба да дефинише неопходне критеријуме за рад, а контрола свих који већ пружају такве услуге убудуће биће строжа.

Пуне усне, изражене јагодице, мањи подочњаци – најчешће су жеље жена које одлазе на корекције. То је, тврде стручњаци, последица времена у ком живимо, где је нагласак на физичком изгледу.

„То је један тренд у коме се сви налазимо и који говори о инстант решењима у животу. Значи ако гледамо ове 'селебрити' и ове остале глумице, певачице и те остале популарне особе које су урадиле то на себи, то делује да је врло једноставно и да постоји брз начин да ви нешто код себе поправите“, сматра др Марјана Тркуља, психијатар.

Граница оних које желе да на себи нешто промене, знатно се спустила.

„Пре 12 година су жене после 43-44. године долазиле и желеле да негде врате неку свежину лица. Сада је све већи број девојака, које су млађе од 30 година, па већ негде од своје 19. године имају потребу да промене нешто на свом лицу“, објашњава др Славица Ђуришић, дерматолог.

Потреба за променом врло често, тврде стручњаци, не познаје границе.

„То је талас перфекционизма, тако га зову, где није довољно бити леп, потребно је бити најлепши. Није довољно бити добар, треба бити најбољи. И онда се то обично не завршава на једној корекцији. Него ако исправимо једну мањкавост то иде у другу, трећу, пету“, додаје др Марјана Тркуља.

„Сами смо сведоци различитих унакажења. Па изгледају као да их је 10 оса изуједало одједном, да им усне да не кажем на шта подсећају, деформисане и губе функцију. Не само што су издеформисане, него губе и функцију“, наглашава проф. др Маријан Новаковић, председник Радне групе Министарства здравља за естетску медицину и антиејџинг.

Последице најчешће изазивају вештачки материјали попут популарног биополимера, али могу и природни – а један од најтраженијих је хијалурон.

„Нису ни сви хијалурони истог квалитета, немају исте студије о безбедности па им се тако разликује цена. И онда они кажу: 'Овде може за 50 евра', а шта се стави за 50 евра. Тај материјал на може бити квалитетан. То није крема за лице, то су материјали који се стављају испод мишића, на кост. Негде у дубину нашег лица“, каже др Славица Ђуришић.

Овакве интервенције обављају се и у кућним условима, фризерским и козметичким салонима где, уколико дође до компликације, не може да се пружи адекватна медицинска помоћ.

Зато је Министарство здравља најавило формирање радне групе, која би требало да дефинише критеријуме за рад у тој области, али и да строже контролише све који већ пружају такве услуге.

број коментара 1 пошаљи коментар
(недеља, 02. сеп 2018, 00:06)
anonymous [нерегистровани]

Ok

Dobro je da se neko setio nešto preduzme. Mladi treba da se edukuju . Dušan