Обдукција без отварања тела

Тим швајцарских лекара обавља око 100 обдукција годишње без отварања тела, користећи посебне апарате као што је 3Д скенер, који може да детектује до 80 одсто узрока смрти.

Михаел Тали, професор на универзитету у Берну, и његове колеге развили су систем назван „виртопси" (кованица настала од речи виртуална и аутопсија) који користе од 2006. године да би установили узроке изненадних или неприродних смрти.

Америчка војска у ваздухопловној бази у Доверу користи ограниченију верзију овог инструмента за обављање обдукције својих војника, истакао је Тали.

„Без отварања тела можемо да откријемо 60 до 80 одсто повреда и узрока смрти", објаснио је Тали.

Према његовим речима, предност виртуелних обдукција је у трајним дигиталним подацима који се могу размењивати путем Интернета.

Током обдукције, која траје око 30 минута, преминули се поставља на сто док скенер, једва већи од кутије за ципеле, причвршћен за робота, прелази преко његовог тела. Након тога приступа се компјутерској процени налаза.

„Засад је Берн једино место на свету где се обавља обдукција комбинацијом скенирања ЦТ магнетском резонанцом, пост мортем ангиографијом и пост мортем биопсијом", објаснио је Тали, наводећи да цела апаратура кошта два милиона долара.

Компјутеризована томографија (ЦТ) је радиолошка методa снимања која осим рендгенског зрачења, примењује и томографију, методу засновану на математичкој процедури обраде снимака или томографској реконструкцији снимака уз примену савремених рачунара и програмских пакета у њима.

ЦТ скенер прави снимке повреда на скелету и на мозгу, док магнетски скенер даје детаљне слике меког ткива, рекао је професор Тали додајући да ангиографија омогућава визуализацију унутрашњости крвних судова.

„То је велика предност јер нема потребе да се тело 'касапи', пошто се, на пример, меци могу видети тродимензионално и исто тако обављати анализе", објаснио је Тали.

Тродимензионално скенирање почело је да се користи средином деведесетих година прошлог века, али је употреба скенера за обдукције, који помоћу игле узима ћелијске узорке, почела пре само шест месеци.

Мада је почетку владало мало интересовање за овај инструмент, Тали каже да он са својих 16 колега сада прима поруџбине из разних крајева света, укључујући Аустралију и Скандинавију.

Тали, међутим, не верује да ће виртуелна обдукција, ма колика била њена предност, у скорије време заменити скалпел.

„Традиционална обдукција, готово древни поступак, засад се и даље сматра златним стандардом", додао је професор Тали, наводећи да се 3Д скенирање још увек не може користити код случајева свињског грипа.