ЕУ забринута за здравствене последице тетовирања

Како наводи, тренутно не постоје општи стандарди ЕУ о томе шта мајстори за тетоваже могу да убризгају под кожу својих муштерија.

Иако постоје строги безбедносни прописи за боје које се користе у козметичкој и текстилној индустрији, нема таквих ограничења за салоне за тетовирање, указује Политико.

Истичући да Европска агенција за хемикалије (ЕЦХА) сматра да то, због безбедности муштерија, мора да се промени, Политико указује да би увођење прописа за тетовирање могло да се испостави као тешко, пошто је сама индустрија подељена, а тату мајстори углавном користе боје, намењене другим сврхама.

Поред тога, додаје, истраживање које је подстакло забринутост јавности по здравље није најјасније.

Наиме, иако је доказано да неке супстанце, пронађене у мастилу за тетовирање, могу да буду канцерогене, нису спроведена никаква истраживања која би директно тестирала везу између тетоважа и појаве канцера код људи.

Како би имала увид у хемикалије, које се користе приликом тетовирања и потенцијалне ризике које представљају, Комисија је прошле године тражила од Европске агенције за хемикалије да истражи супстанце које се користе у мастилима и утврди да ли су безбедне за убризгавање испод коже.

Крајем 2017. године, Европска агенција за хемикалије је објавила резултате и предложила највеће ограничење хемикалија икада у смислу обима, које укључује више од 4.000 хемикалија, што је образложено на 500 страница.

Научни одбори агенције ће касније ове године упутити предлог Комисији, која има рок од три месеца да одлучи да ли ће прихватити предлог.

Како наводи Политико, не постоји конзистентност ни у означавању мастила за тетовирање - док се на некима наводи листа састојака и земља производње, на другима нема таквих података.

Лист истиче и да се мастила сама по себи не производе се за тетовирање јер, наводи, чак и са 12 одсто Европљана који имају тетоважу, тржиште је премало.

Иако не постоје општа правила ЕУ о безбедности мастила за тетовирање, седам земаља, међу којима су Шведска, Белгија и Шпанија, примењују у различитим степенима резолуцију која је усвојена 2003. године и ажурирана пет година касније.

Резолуцијом Савета безбедноти је предвиђено да мастила за тетовирање морају да испоштују минимум стандарда за козметичке и прехрамбене производе, а искључена је употреба одређених хемикалија.

Председник Европског друштва за истраживање тетоважа и боја и професор дерматологије у Копенхагену, међутим, оцењује да се примена тих правила показала као неуспех.

Социекономски аналитичар у Европској агенцији за хемикалије Евгенија Стојанова каже да су главни проблем резолуције Савета безбедности отворене границе у Европи.

Чак и ако једна земља прихвати резолуцију, уметник или студио могли би да лако дођу до мастила из суседне земље, која има другачије стандарде.

Општи прописи ЕУ би решили тај проблем, напомиње Политико.

Са друге стране тату мајстор и власник једног студија за тетовирање Јенс Бергстром страхује да би општа правила ЕУ само додатно протерала праксу у подземље.