Здравље, расположење и летње временске (не)прилике

Велике климатске промене ове године нису заобишле Србију. Тренутно, макар у Београду, људи имају утисак да је више од 40 степени иако она углавном не прелази 30. подеок, најчешће се чује реченица: „Тешко се дише“.

Према речима начелнице у Климатском центру Републичког хидрометеоролошког завода, Јасминке Смаилагић тако се осећамо због комбинације високе релативне влажности ваздуха и високих минималних дневних температура.

„Свакодневно пратимо временске прилике, радимо мониторинг климе на основу података од 1887. године, тако да имамо прецизне податке о свему. Ове године су јако високе минималне дневне температуре, температура најчешће не пада током ноћи испод 20 степени и то доприноси осећају топлоте који имамо“, истакла је Смаилагићева додајући да уколико би температура током ноћи пала на 15 или 12 степени расхладили бисмо организам и били орни за дан пред нама.

С друге стране, максималне дневне температуре крећу се до 30 степени, али је велика релативна влажност ваздуха и такозвани топлотни индекс нашег осећаја је висок.

„Јуче је био 38 степени. Данас, пошто ће бити још виша дневна температура и вероватно ће и влага бити висока очекујемо да индекс нашег осећаја буде и преко 40 степени. Тако да је ваш осећај да је температура виша тачан, али то не значи да метеоролози лажу. Оно што се мери у кућици на два метра висине ради се да би температуре у целом свету биле упоредиве, а ово је наш субјективни осећај температурекоји је ове године заиста знатно виши од онога што је измерено“, објашњава Смаилагићева.

Модели показују да ће и август и септембар бити топли, али са већом количином падавина од просека. То ће такође утицати на здравље.

„Сарађујемо са свим хитним службама и у Београду и широм Србије јер је то мултидисциплинарни рад да научно објаснимо све. Истраживања показују да су срчани болесници и астматичари у оваквим данима веома угрожени, јер долази до погоршања њихових тегоба. Ово време не изазива здравствене тегобе, али доводи до погоршања њиховог стања“, наводи Смаилагићева.

Такође, код здравих особа јављају се метеоропатске реакције у виду нерасположења, недовољне мотивисаности за рад. То је резултат велике концентрације позитивних јона у атмосфери који доводе до нарушавања концентрације. Због тога је и велики број саобраћајних незгода – деконцентрисани су и пешаци и возачи.

У последње време истраживања показују да су и бебе веома осетљиве на овакве временске услове, као и мала деца која показују раздражљивост и другачије се понашају.

„Жене средњих година најосетљивије су на временске прилике зато што су оне у том периоду живота најоптерећеније другим стресним ситуацијама и ово дође као кап у препуној чаши“, указује Смаилагићева.

Старије особе између 11 и 16 сати требало би да буду у хладовини, да не излазе напоље јер је и УВ индекс изузетно висок. За оне који морају напоље саветује се заштита од УВ зрачења – дуги рукави и ногавице и заштита за главу, чак и кад је облачно.