На корак од разградивих микрочипова

Научници Универзитета Стенфорд у Калифорнији успели су да конструишу микрочип који се сам у потпуности разлаже под дејством течности у људском организму.

Електроника која се сада уграђује у људско тело да би, на пример, управљала вештачким срцем или залисцима или да би као дозатор допремала лек до одређеног органа, мора да се одстрањује после окончања предвиђеног периода рада. То значи да је пацијенту потребна још једна операција.

Највећи проблем приликом усавршавања новог микрочипа је била неопходна елиминација силицијума, јединог елемента који није биоразградив, али је неопходан у изради микроелектричног кола.

Органски полупроводници, међутим, већ постоје и управо ова једињења, заједно са полимерном изолацијом, подлошком и минимумом сребрних и златних проводника, калифорнијски научници су применили за израду специјалног микрочипа.

Овај електронски уређај стабилан је у обичној води, али се постепено, за 70 дана, разграђује у течностима људског тела - слабоалкалним воденим растворима соли, преноси руски дневник „Известија" у научном делу.

После разлагања микрочипа у организму остаје само занемарљива количина сребра и злата - метала који ни у већим количинама немају штетан утицај на здравље.

Нови уређај може да испунити све поверене задатке - да по задатом програму дозира лек или да пружи информацију о процесу зарастања органа после операције.

За сада револуционарни микрочип, ипак, има један недостатак - у њему мора да се користи струја релативно високог напона што може довести до електролизе воде и стварања гасова водоника и кисеоника.

То може нашкодити суседним органима, због чега су аутори сада заузети додатним усавршавањем уређаја.