Сок од пшеничне траве, и здрав напитак и посао

Тражећи лек за болесну супругу, пре више од пет година Чачанин Небојша Хаџимуртезић почео је да се бави производњом сока од младе пшенице. Није очекивао да ће то постати породични посао, због којег су његова ћерка и зет напустили посао у Београду и преселили се у град на обали Западне Мораве.

„То су у почетку било минималне количине. Касније сам то полако повећавао, па још мало повећавао, па онда сам схватио да то може да буде и посао који може да доноси неку добит и онда сам полако развијао посао, ширио га до тренутка када је посао мене превазишао“, објашњава Хаџимуртезић.

У мини вертикалном систему узгоја у заштићеном простору пшеницом годишње засеју површину која одговара њиви величине од четири хектара. Наизглед лак посао, производња сока од пшеничне траве кажу није нимало једноставан задатак.

„Осетљива је пшеница како на спољне факторе тако и сама пшеница, пошто се једном годишње сеје, она је сваким следећим процесом све сувља и сувља тако да сваки процес који траје десетак-петнаест дана је прича за себе и носи неке своје ризике“, објаснио је Иван Радовић из предузећа „Панацеа натурале“.

Од давнина позната благотворна својства сока од пшеничне траве све више се користе у борби против стреса, пада имунитета и код других здравствених тегоба истичу у овом малом чачанском предузећу, које свакодневно произведе око четири литра здравог зеленог сока.

„Показао се као јако добар у борби против јаких терапија као што су хемиотерапије, зрачења, где корисници јако, јако добро и прођу кроз те веома инвазивне терапије на организам“, објашњава Иван Радовић.

Сваку исцеђену кап брижљиво чувају, а здравствену исправност редовно контролишу, јер истичу да се само тако могу сачувати својства и састав здравог напитка.