Путоказ ка агресивнијим облицима рака простате

Британски научници идентификовали су ген који игра кључну улогу у стварању рака простате и који би омогућио тестирање како би се открили најагресивнији тумори.

Не наводећи када су британски генетичари установили „кривца" за рак простате, часопис „Лансет" пише да су истраживачи на Институту за истраживање рака Универзитета у Ливерпулу, у северној Енглеској, открили да је ген са ознаком Е2Ф3 најактивнији у туморима рака простате.

„Тест да би се успоставила разлика између агресивних тумора, 'тигрова', и оних које можемо сматрати 'мачкицама', представљао је неку врсту 'светог грала' у истраживању рака простате", помало метафорично изјавио је професор Колин Купер са Института за истраживања рака.

„Сада поуздано знамо да је ген Е2Ф3 уплетен у формирање рака простате и да је кључан у одређивању колико је рак агресиван", објаснио је Купер истакавши да се чланови стручног тима надају да ће у наредних неколико година бити у стању да пронађу тест који ће прецизно показати врсту и карактер тумора.

Рак простате је један од најчешћих облика рака код мушкараца. Статистички подаци показују да од те болести сваке године умре 200.000 мушкараца широм света.

Једини тест за рак простае данас је још увек маркер ПСА(prostat specific antigen), протеин који ствара простата.

Пораст нивоа ПСА може бити знак обољења, али и нечег мање озбиљног.

Купер и тим његових сарадника, чији су резултати истраживања најпре објављени у часопису „Онкоген"(Oncogene), уверени су да је протеин, који производи тај ген, кључан у одређивању степена агресивности рака.

„Преактиван" ген најчешће значи да производи превише протеина што доводи до претераног лучења, а тиме и стварања тумора.

У истраживању којим се упоређују здраве и канцерозне ћелије простате, истраживачи су открили да 67 одсто изучаваних ћелија рака простате указују на присуство гена Е2Ф3. Детаљном анализом утврђена је веза између горе прогнозе и вишег нивоа протеина.

Директор британског Института за истраживања рака професор Питер Ригби истакао је да су се стручњаци нашли у јединственом и узбудљивом положају јер могу да тестирају нове маркере за рано напредовања рака простате, што до сада није било могуће.

„Брз развој и ширење наших истраживања у овој области су неопходни, тако да наша научна достигнућа морају без одлагања служити добробити пацијената", закључио је професор Ригби.