Нова метода тестирања крви која се уводи у Србији брже открива вирус

„Реч је молекуларном или ПЦР НАТ тестирању које постоји у свету више година, а код нас ће бити уведено од 1. јануара идуће године и подићи ће ниво сигурности. Тестирање које је до сада коришћено у Србији било је сигурно, али се сада смањује период у коме је могуће пренету болест“, рекао је за Танјуг директор Института за трансфузију крви Србије др Градимир Богдановић.

Богдановић објашњава да се у трансфузиолошким центрима користе тестови који вирус могу да открију у временском распону од 30 дана до четири месеца након заразе, а савремени тестови тај период могу да смање на неколико дана.

Због „периода прозора“, како се назива време у којем је вирус присутан у крви, а не може да се открије тестовима, десило се недавно да жена у Војводини буде заражена ХИВ-ом након трансфузије, слично је било и са бебом у Црној Гори, а било је примера да се пацијент зарази трансфузијом и у развијеним земљама као што је Јапан.

До сада је у Србији било 47 центара где су добровољни даваоци могли да дају крв, а нови закон је предвидео да ће убудуће узимање крви и тестирање бити обављано само у пет трансфуизиолошких центара – Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Институту за трансфузију крви Србије и ВМА.

„Остали центри више неће узимати крв, већ ће бити болничке банке где ће се чувати крв“, нагласио је Богдановић. Он је додао да то не значи да се крв више не може дати у Шапцу, Ваљеви, Смедереву већ да ће се убудуће организовати акције добровољног давања крви и те акције ће организовати надлежни трансфузиолошки центри.

Појашњава да ће центри који престају да узимају крв у сваком моменту бити снадбевени довољним количинама те драгоцене течности.

Како би се на време прилагодили, Богдановић каже да су заједно са Управом за биомедицину и Министарством здравља одредбе новог закона већ почели да примењују у мањим центрима који су узимали годишње 1.000 до 2.000 јединица крви, као што су Шабац и Смедерево.

Богдановић подсећа да је претходних година било заступљено наменско давање, где је породица давала крв за пацијента који мора на неку операцију.

То је, како каже, тумачено на различите начине, а Светска здравствена организација предвиђа да давање крви буде добровољно, бесплатно, анонимно, ненаменско.

„Неће бити наменског давања крви, али ако неко жели од чланова породице пацијента да да крв то ће моћи да учини током добровољних акција. Жеља нам је да то буде апсолутно на овим принципима на којима СЗО препоручује, а Србија је једна од водећих земаља која те принципе и поштује“, закључио је Богдановић.