Српска форензичарка међу девет најбољих на свету

Један од пет радова колико је презентовала докторка Драгана Згоњанин Босић на овом скупу, нашао се међу девет награђених престижним признањем друштва који окупља најистакнутије форензичаре света.

„Представила сам резултате пет различитих истраживања из области којима се бави ДНК лабораторија Института за судску медицину КЦВ-а. Два рада су била резултат сарадње са форензичарима Департмана за форензичке науке и криминалистику полиције Дубаија, који су се бавили испитивањем нових 'Y'-хромозомских маркера, односно кратких понављајућих тандема“, објашњава Згоњанин Босић, стални судски вештак форензичке генетике и судскомедицинске токсикологије и шеф Одсека за ДНК анализу.

Према њеним речима та испитивања понудиће обећавајуће резултате у расветљавању неких кривичних дела, пружајући специфичну и осетљиву детекцију мушке ДНК, првенствено код дела сексуалних злостављања.

Како објашњава радила је на узорцима популације из Србије како би заједно са колегама креирала и испитала степен мутације нових "Y" маркера названих брзомутирајући, а који пружају неке могућности које форензика до сада није имала као помоћ у делима силовања.

Српска форензичарка, за признање да су њена открића, међу готово 600 радова колико их је представљено у Сеулу, где се окупило 700 учесника из 68 земаља, уврштена међу девет најбољих, пре свега, захвална је, како каже, колегама из полиције у Дубаију.

„Имала сам статус и прилике које се ретко пружају, посебно захваљујући директору ДНК и биолошког одељења Департмана за форензичку науку и криминологију полиције Дубаија мајору доктору Рашеду Алгафрију, који се својски потрудио да добијем увид у методе и принципе рада колега из Уједињених Арапских Емирата“, објашњава српска форензичарка.

Признање из Сеула за њу представља својеврсно признање и за дугогодишњи рад у области форензичке генетике, коме је она унутар Клиничког центра Војводине посвећена још од 2003. године.

Објашњава да на ДНК лабораторији за судску медицину КЦВ-а ради анализе на форензичким узорцима при обради криминалнистичких случајева, на захтев тужилаштва, виших и основних судова, ради анализе идентификација обдукованих особа када то није могуће утврдити класичним методама, анализе за утврђивање спорног родитељства...

Најлакшим стварима сматра узорке који обилују крвљу, нешто више проблема има са оним узорцима који су дуго били под водом, али је као посебно интересантан изабрала рад са костима, што је често у форензичкој пракси најзахтевнији посао.

„Мислим да је за ДНК аналитичара и форензичара изазов одговорити на захтеве модерне форензике, који подразумевају квалитетно обрађивање достављених узорака у што краћем временском року. Веома је лако када имамо на располагању узорке крви, али то није увек случај. Често су предмети обраде контактни ДНК, односно депоновани ДНК на предмете приликом додира и тада смо суочени са изазовима да нам није на располагању довољна количина ДНК“, објашњава докторка Згоњанин Босић и напомиње посебно важност очувања узорка ДНК.

Истиче да је важно пратити најновија достигнућа и користити савремену технологију, јер како каже, расте потреба правосуђа за ДНК анализама, а, како наводи, модерна анализа узорака сада омогућава успешно ДНК профилисање и на оним узорцима који су стари и више од једне деценије.

Напомиње да јој је сваки случај важан и присећа се и неких готово холивудских разрешења случајева уз помоћ ДНК профилисања, попут идентификација тела страдалих на Жабаљском мосту када је у судару аутобуса и камиона 25 путника завршило у Тиси.

Захтевна и тешка је била идентификација петнаесточлане групе косовских Албанаца из 2009. године који су страдали приликом илегалног преласка границе.

Махом су то биле жене и деца. Анализа је захтевала идентификацију тела која су суксцесивно проналазили неколико месеци после несреће, присећа се форензичарка и набраја да се у њиховој лабараторији анализирани разни предмети, од разбојништава и тешких крађа, преко кријумчарења људи и наркотика до тешких убистава и силовања, чак и силовања и убијања деце.

За себе тврди да је више практичар него ли научник, али пун погодак је када научни резултат може да се примени у свакодневном раду форензичара и решавању случајева.