Никако немојте држати преостали пиринач од ручка на собној температури

Проблем са пиринчем, истиче Чапман, јесте тај што се један патоген Bacillus cereus често налази у пиринчу и то у облику спора, које могу да преживе кување.

Уколико се тај пиринач чува на собној температури, споре могу да почну да клијају и да се шире. Кувани пиринач је веома погодна средина за њихов развој, јер нуди обиље влаге и храњивих састојака.

Док се развијају, споре стварају неколико токсина, укључујући један који може да издржи температуру људској тела.

Упркос томе што тачан број тровања овим бацилом широм света није познат, добар показатељ његове распрострањености јесте једна америчка студија у којој су истраживачи утврдили да је тај бацил 2011. године био одговоран за 63.623 случаја тровања у САД.

Срећом, стављањем преосталог пиринча у фрижидер, требало би да остане безбедан за јело.

Препорука из чланка магазина Epidemiology and Infection јесте да би кувани пиринач требало држати на температури већој од 63 степена, или га „брзо охладити и ставити у фрижидер након кувања и конзумирања“.

Најопаснија температурна зона за пиринач је собна – од 15 до 50 степени Целзијуса.

Доналд Шафнер са Универзитета „Рутгерс“ наводи да је опрез најважнији када је кување пиринча у питању.

„Неки ресторани практикују да скувају велику количину пиринча одједном и онда ваде порције по потреби. Пошто поменути бацил ствара 'токсин стабилан на температури', то није најбоља пракса. Она је доводила до избијања епидемија“, истакао је Шафнер.

„Токсини стабилни на температури“ значи да могу да преживе кување, односно температуре до 100 степени Целзијуса.

Пиринач за суши, према речима Шафнера, није проблематичан јер му се додаје сирће које смањује ПХ вредност, те може да се одржи и на собној температури.

Укратко, после спремања и јела, преостали пиринач или ставите у фрижидер или га баците. У сваком случају, немојте га остављати на собној температури.