Профил тинејџерке која срља у анорексију

Нема жене која барем једном у животу није покушавала да доведе у ред своју линију, како се то пристојно каже. Али када мршављење постане опсесија, онда постаје опасно. То се нарочито односи на веома младе девојке код којих се опасност уочава прекасно.

До јуче је јела чоколаду и грицкалице, а онда је преко ноћи одлучила да се здраво храни. Прво је избацила слаткише, хлеб, сиреве, тестенине, а онда и скоро сву осталу храну, у страху да ће да се угоји. У пубертету је и опсесивно се бави изгледом свог тела. Иако је „кост и кожа“, себе сматра дебелом – ово је профил тинејџерке која срља у анорексију.

Др Марија Ђуровић, психијатар у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ објашњава типично понашање девојчица код којих се развија проблем: „Деца ће често рећи: јела сам код другарице, мука ми је, имам посла, јешћу касније, одлажу оброке. Онда не једу са укућанима, кажу да ће јести у својој соби, да су јеле у школи. Тако да их практично родитељи ни не виде да једу. Јављају се промене у начину исхране, развлаче храну по тањиру, оброци почну да трају сат-два, сецкају храну на ситне комадиће и гледају да поједу што мање и да је баце, сакривају храну“.

Жртве ове болести себе виде као дебеле, иако су премршаве. „Мрвице“ на тањиру за њих су гомила хране. И тих неколико калорија које су унеле желе што пре да потроше, па одмах након оброка вежбају.

Др Ђуровић истиче да оболеле често претерано вежбају, спремају стан или се баве неком физичком активношћу током које могу да потроше унете калорије.

„Неке особе и насилно повраћају после мањих количина хране, тако да све то доводи до губитка телесне тежине. Мршављење није први симптом, али јесте први који је значајан. Родитељи пре примете губитак у телесној тежини него што примете промене у начину исхране свога детета“, додаје Ђуровићева.

Анорексија угрожава и психичко и физичко здравље

Др Ђуровић наводи и последице уласка у анорексију: „Губитак телесне масе, атрофија мозга, и сви органи који на неки начин трпе гладовање. Губитак менструације који први указује на дисфункцију ендокриног система – повлачење, депресивност, иритабилност, напетост, нервозa. Упрскос бројним променама које настају у психичком смислу, девојчице и даље остају добри ђаци. Углавном су биле добри ђаци и пре болести, а концентрација се последња поремети, па су упркос свему и даље добре у школи“.

Кад примете колико је дете смршало, успаничени родитељи траже помоћ лекара. Према речима психијатра, не постоји просечно време када родитељи дођу с дететом на лечење.

"Према мом искуству", каже др Ђуровић, "лечење може да траје од шест месеци до 10 година. Некада се пацијенти први пут јаве на лечење после 10 година болести, која је почела у 12-13 години, и први пут је пред лекаром девојка од 22 годинe. Постоје и родитељи који после пет-шест месеци примете да се нешто дешава".

Лечење у просеку траје од две до шест година, и може бити амбулантно или хоспитално.

„Док се не постави дијагноза, у породици настаје хаос – дете неће да једе, ту су свађе и проблеми, а када се постави дијагноза, с једне стране је лакше јер знате о чему се ради. С друге стране, постаје још теже, јер сада дајете родитељима савете и, врло често, настаје још већи хаос у смислу терања детета да једе. У том случају је лакше да се лечење спроводи у болници. Од стања пацијента и породичне ситуације одлучујемо се да ли ће лечење бити амбулантно, које је боље и комфорније за пацијента, или ће бити болничко“, закључује др Ђуровић.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
20° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво