УН данас о заједничкој акцији против антимикробне резистенције

Широм света, многе обичне инфекције постају резистентне на антибиотике који се користе у њиховом лечењу што доводи до дужег трајања болести и пораста броја смртних случајева.

Истовремено, не развија се довољно нових антимикробних лекова, посебно антибиотика, који би заменили лекове старијих генерација и оне који постају све неделотворнији.

Антимикробна резистенција (АМР) угрожава и друге главне приоритете, као што је људски развој.

Ово је тек четврти пут у историји УН-а да се на Генералној скупштини разматра тема из области здравства (након ХИВ-а, незаразних болести, и еболе).

Очекује се да шефови држава и делегација укажу на озбиљност и раширеност ове ситуације и да се договоре о одрживом, мултисекторском приступу решавању проблема антимикробне резистенције.

На овом једнодневном састанку биће присутни и представници невладиних организација, цивилног друштва, приватног сектора и академских институција, како би сви они дали свој допринос.

Отпорност на антибиотике јавља се природно, али злоупотреба антибиотика код људи и животиња убрзава овај процес, наводи се у саопштењу и додаје да све већи број инфекција - као што су: упала плућа, туберкулоза и гонореја - све се теже лече јер антибиотици који се користе у њиховој терапији постају мање делотворни.

Отпорност на антибиотике доводи до дужег боравка у болници, виших медицинских трошкова и повећане смртности. Процењује се, да само у Европској унији, бактерије отпорне на лекове изазивају смрт 25.000 људи и коштају више од милијарду и по америчких долара годишње у трошковима здравствене заштите и губицима у продуктивности.

Свет мора хитно да промени начин на који преписује и користити антибиотике. Чак и ако се развију нови лекови, без промене понашања, отпорност на антибиотике ће остати велика претња. Промене у понашању такође морају да обухвате активности за смањење ширења инфекција кроз вакцинације, прање руку и добру хигијену хране.

Уколико хитно нешто не предузмемо, чека нас пост-антибиотска ера у којој ће честе инфекције и лакше повреде поново бити смртоносне, додаје се у саопштењу.

Министарство здравља Србије у складу с акционим планом Светске здравствене организације за резистенцију на антибиотике од новембра 2015. спроводи низ активности и мера укључујући израду националне стратегије и акционог плана, израду новог националног водича добре клиничке праксе за употребу антибиотика, подизање свести о значају рационалне употребе антибиотика, наводи се у саопштењу.