Микроорганизам „навигатор“ за лекове

Двојица америчких научника искористили су микроорганизам који преноси маларију, и који „зна" како да се усмери директно на јетру, да би развили метод за циљано усмеравање лекова против рака. Тако би се циљао оболели део тела, а остали органи били би поштеђени нежељених ефеката.

Позната је чињеница да хемотерапија има тешке, а понекад и опасне узгредне последице по људски организам.

Када се лек унесе он се разлије по целом телу, нападајући тумор, али и друге здраве органе и ткива.

Међутим, биолози одавно знају да неки микроорганизми имају способност да нападају само одређене органе, избегавајући све друге.

Кенет Лонгмјуир и Ричард Робертсон, професори на Универзитету Калифорније у граду Ирвајну, испитивали су плазмодијум, микроорганизам који преноси маларију, и који „зна" како да се усмери директно на јетру.

Пре нешто више од пет година њих двојица су почела да истражују да ли би тај метод могао да се примени за циљано усмеравање лекова против рака.

„Сматрали смо да су микроорганизми нека врста 'нанотехнолога' већ милионима година и да су током дугог процеса еволуције показали да најбољи начин за усмеравање на одређено ткиво или одређене ћелије у организму није везивање за протеине у ћелијској опни већ за полисахариде којих има у сваком ткиву. Ти полисахариди разликују се у ткивима а, кад је рак у питању, на различите начине присутни су у различитим туморима", објаснио је др Лонгмјуир репортеру Гласа Америке.

Плазмодијум има веома компликован животни циклус, каже др Лонгмјуир, а први корак у његовом нападу на људски организам назива се спорозоидна фаза.

Потребно је свега десетак тих спорозоида да ефикасно пронађу јетру и изазову развој маларије.

Двојица научника су због тога покушали да открију да ли би механизам, помоћу кога се плазмодијум усмерава на полисахариде ткива јетре, могао да се примени за усмеравање лекова.

Тестови на лабораторијским животињама показали су се успешним.

„Узели смо кратку секвенцу једног протеина нађеног у организму плазмодијума, убацили је у наночестице и постигли изванредно селективно усмеравање, у овом случају ка јетри. Искористили смо доксорубицин, лек против рака, и спровели га у јетру, заобилазећи све друге органе осетљиве на тај лек - посебно срце. Са системом нанопреносиоца, ниво тог лека у срцу био је практично занемарљив. Дотле смо успели да стигнемо", објаснио је др Лонгмјуир.

Систем за усмеравање лекова ка јетри спреман је за претклиничко тестирање у току кога ће бити пажљиво испитивана његова безбедност и могућа токсичност.

За сада, све показују да су сви ти системи за циљано усмеравање лекова нешкодљиви и биолошки компатибилни.

Међутим, пут од лабораторијског открића које обећава до клиничке терапије, коју ће евентуално одобрити америчке Управа за храну и лекове, дуг је и кошта на десетине, ако не и стотине милиона долара.

Доктор Лонгмјуир упозорава да би претклиничко тестирање поузданости и безбедности као и могућих нежељених ефеката могло да траје годину-две, док клиничка испитивања трају између пет и седам година.

Резултати истраживања двојице микробиолога објављени су на интернет страници америчког Међународног часописа за фармацију.

број коментара 0 пошаљи коментар