Контролишите штитну жлезду!

Штитаста жлезда је највећа ендокрина жлезда у организму. Уколико се било који од хормона које производи поремети, ремети се цео организам. Имају важну улогу и код одраслих и код деце. Због тога се код беба раде скрининзи на одређене болести штитне злезде.

„Анализа мора да буде готова унутар 24 сата, ако нешто није добро, хитно зовемо дете у болницу да бисмо започели терапију. Просечан узраст у нашој земљи за почињање терапије је нешто мало мање од 19 дана а циљ нам је да то буде што краће. Ове болести, непрепознате, доводе до тешког менталног оштећења. Мозгу су неопходни хормони штитасте жлезде“, објашњава др Татјана Миленковић са Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“.

Број оболелих од поремећаја рада штитне жлезде у сталном је порасту. Зна се да су генетика, хронична инфекција, стрес и недостатак јода фактори ризика. Жене чешће оболевају од мушкараца. Проблеми са хормонима могу да се јаве у било ком животном добу, а могу да угрозе и репородуктивно здравље, али и трудноћу.

„Потребно је да је доктор потпуно посвећен контроли труднице и да јој је стално на раполагању, да може да се контролише на две и четири до шест недеља како би се стално обезбедио нормалан ниво хормона“, наводи проф. др Јасмина Ћирић, ендокринолог КЦС-а.

Лечење је и медикаментозно и хируршко, у зависности од проблема. Да би се дијагностиковало да штитна не ради добро користи се неколико метода.

„На основу физикалног прегледа, пре свега палпације штитасте жлезде, ултразвучног налаза и на основу лабораторијских налаза већ чувених хормона Т4 THS“, истиче др Биљана Недељковић Белеслин, ендокринолог КЦС-а.

„Мале промене у тироидним хормонима изазивају велике пормене у THS и оне имају одличан сиганл – сигнал тога да мозак није срећан. А кад мозак није срећан, остатак тела није срећан“ каже проф. др Милош Жарковић, ендокринолог КЦС-а.

Уочи недеље борбе против болести штитне жлезде у Србији је спроведен пилот-пројекат анализе хормона и код одраслих. Крв на анализу у Нишу, Крагујевцу и Београду дало је више од 1.500 људи. Код 11 одсто тестираних откривен је поремећај у раду жлезде, а тешки облици забележени су код три одсто грађана.