Превише чистоће води у болест?

Сматра се да су микроорганизми лоши, али истовремено, научници упозоравају да није добро инсистирати на превеликој чистоћи јер би то могло изазвати астму и многе врсте алергија.

Поручују да треба успоставити равнотежу између потребе за потпуном чистоћом и живота са знањем да су бактерије свуда око нас.

Од 19. века познато је да неке бактерије изазивају болести, а од тада, чистоћа је значајно побољшала људско здравље. Ипак, нису сви микроорганизми лоши. Истина је да постоје бактерије које узрокују смртоносне болести, али већина њих је корисна за наше здравље - у организму и у околини.

Године 1989. британски епидемиолог Дејвид Страхан био је први који је сугерисао да би излагање инфекцијама током детињства могло осигурати добру одбрану против алергија касније у животу.

Алергија се заправо развија када организам перципира безопасне супстанце као велики напад. Наша тела, тврди Дороти Метјус, биолoг са Колеџа „Расел Сејџ“ у Њујорку, претерано реагују на корисне микробе, јер је наш имуносастав заборавио како да, са њима, живи у миру.

Следи питање како се заштитити од болести које узрокују лоше бактерије, а задржати добре? Кључно је прање руку, добро и довољно дуго, али не морају сви делови тела да се перу на тај начин. Мењање доњег веша сваког дана свакако спада у категорију нужног.

Што се тиче одржавања куће, није важно претерано чишћење него циљано и темељно, што је боље него „једном недељно“, сматра Сали Блумфилд, начелница Међународног научног форума за хигијену дома. Ако се на кухињској подлози сече поврће, чишћење може причекати, али ако се секу месо и риба - не може. 

Не постоје научни подаци о томе колико често би требало мењати постељину, пиџаме и пешкире, али Блумфилдова предлаже једном недељно. Треба посебно бити опрезан с кухињским крпама и сунђерима, а код коришћења клозетске шоље напомиње се да треба затварати даску.

Стручњаци закључују да деца која расту у окружењу које није опсесивно чисто имају мању стопу алергија и астме.