Бебе будући стогодишњаци

Нова достигнућа у области медицине и очувања здравља утичу позитивно на дужину живота. Уколико такав тренд буде настављен, више од 50 одсто беба рођених после 2000. године доживеће стоту.

Више од половине беба које се данас рађају у богатим земљама умреће као стогодишњаци ако се настави тенденција продужетка очекиване дужине живота, оцењују дански истраживачи.

Чак 75 одсто беба које живе у земљама као што су Јапан, Шведска и Шпанија доживеће најмање 75. годину чак и без икаквих побољшања у домену здравља.

Ако очекивана дужина живота настави да расте овим темпом, већина беба рођених у богатим земљама после 2000. године може да очекује да ће доживети 100. годину, истичу дански истраживачи.

"Веома дуг живот више није далека привилегија будућих генерација, већ могућа судбина већине људи који данас живе у развијеним земљама", наводи Каре Кристненсен из Данског центра за истраживање старења у чланку објављеном у британском стручном часопису „Лансет".

У истраживању, у којем је Немачка послужила као школски пример, наводи се да ће 2050. године становништво те земље бити много старије, али и мање бројно него данас. Та ситуација карактеристична је за све развијене земље.

Старење становништва доноси озбиљне проблеме у вези са здравственим системом, социјалну заштиту и одлазак у пензију, али данска студија открива да жене и мушкарци данас живе не само дуже него и да су бољег здравља.

Дански истраживачи инсистирају на проблему запослења сениора и истичу да могућност рада са скраћеним радним временом треба да буде разматрана паралелно са разним идејамо о годинама за одлазак у легалну пензију.

Прелиминарна истраживања показују да би продужетак активног живота кроз рад са скраћеним радним временом могао да допринесе порасту очекиване дужине живота и бољем здрављу, наводе дански истраживачи.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи