Листа воћа и поврћа најзагађенијег хемикалијама

Јабука има највише пестицида од свих осталих врста воћа и поврћа, а следе јагоде, грожђе, целер, брескве, спанаћ и слатка паприка, наводи Јутарњи лист.

То су резултати истраживања које је спровело америчко непрофитно еколошко удружење EWG (Environmental Working Group), а забрињава податак да се остаци пестицида не могу потпуно уклонити ни темељним прањем.

Најновију листу „Прљаво туце“ (Dirty dozen) за 2015. годину стручњаци EWG-a су направили на основу анализа остатака пестицида коју је спровело америчко Министарство пољопривреде и ФДА (Food and Drug Administration – Федерална агенција за храну и лекове), што значи да реч је о увезеном воћу и поврћу.

Конвенционална метода узгоја воћа и поврћа користи на стотине пестицида како би се уништиле потенцијалне штеточине и повећао принос. Научна заједница је многе пестициде повезала са повећаном стопом карцинома, неплодности, психичких поремећаја и слично, док се за друге тек открива евентуално штетно деловање, oбјаснила је за загребачки дневник нутриционисткиња Дарија Вранешић Бендер.

Због тога је корисно знати које намирнице садрже више пестицида од других те како поступати с намирницама да бисмо уклонили или смањили њихову концентрацију.

Биолошки узгој

Опште је позната штетност пестицида и за њих важи правило да треба избегавати количину која је и хиљаду пута мања од оне за коју је утврђено да је токсична.

Студија спроведена у САД 2009. године открила је како чак 40 посто америчке деце има ниво бар једне врсте пестицида знатно већи од одређене граничне вредности хиљаду пута мање од токсичне концентрације.

Због мање телесне масе деца су посебно ризична популација јер чак и мале количине токсичних пестицида могу имати штетно дејство на њихове органе и органске саставе.

Будући да су бебе и мала деца посебно осетљиви на пестициде, пожељан је одабир хране из органско-биолошког узгоја.

Како је храна из органско-биолошког узгоја скупља од конвенционално узгојене, корисно је знати које воће задржава највише пестицида, а које најмање, тумачи нутриционисткиња Вранешић Бендер.

Прање водом и љушћење

Иако пестициди могу допрети и у воћку, највише се задржавају на кори, односно површини. Трагови пестицида у самом воћу или поврћу термичком ће обрадом ће се вероватно разградити јер су новије групе пестицида врло термолабилне.

Ипак, Дарија Вранешић Бендер за уклањање саветује уобичајен третман: темељно прање, гуљење, односно љушћење, рибање четкицом, уклањање горњег слоја испод коре.