Хирург и робот у операционој сали

Прецизна роботичка опрема све више се користи током операција рака простате, бубрега и коронарних обољења. Тако обављене операције дају добре резултате, једини проблем је мали број обучених лекара.

Амерички лекари све више се одлучују за интуитивну хирургију популарно названу Да Винчијев хируршки систем уместо за конвеционалне хируршке методе, јер је мање инвазивна и прецизинија.

Током прошле године само у САД обављено је 80.000 операција применом роботике.

Роботичка рука је опремљена ситним инстурментима и камером, којом лекар управља, док цео ток операције прати на тродимензионалном екрану.

Проценат успешности је исти као код конвенционалних захвата и једини ризик за пацијента је неискуство лекара у руковању роботичком руком.

"Што више радите, то сте бољи. Питање је у ком тренутку је безбедно да оперишете", истиче доктор Кевин Зорн, шеф урологије у Вајс мемориал болници при Универзитету у Чикагу.

Тренутно не постоји сиситем процене умешности хирурга у обављању роботичких операција, нити симулатори на којима би се увежбавали, навео је др Зорн.

Стандарди на том пољу ће бити централна тема Светског конгреса ендоурологије, који се одржава у октобру у Минхену.

Роботичке операције се у САД изводе код рака гениталија, коронарних обољења, рака бубрега, рака бешике и 85 одсто операција рака простате.

Грешке током операције могу довести до импотенције и немогућности пацијента да контролише мокрење.

Поједини научници сматрају да амерички хирурзи исувише често врше операције на простати, уместо да сачекају да виде да ли ће се тумор развијати.

Рак простате је други најчешћи облик рака међу мушком популацијом широм света.

Годишње од ове болести умре око 254.000 мушкараца.

Средином 2009. године у свету су изведене 1.242 опеације Да Винчијевом хируршком методом, док је 2004. године изведено тек 286 таквих операција.

Доктор Зорн, који је извео 500 роботичких операција, сматра да хирург тек после 20 операција почиње да влада процедуром.

У случају да је хирург неискусан, операција може да траје предуго и изазове неуролошке проблеме и проблеме са бубрезима, истакао је др Зорн.

Према његовим речима, уколико хирург није навикао на рад у операционој сали и не зна шта следеће да уради, операција може да потраје двоструко дуже.

Лекари истичу да Да Винчијев систем даје све боље резултате - пацијенти имају мању трауму, мањи губитак крви, мањи ризик од инфекције, остају краће у болници.

Због свега тога пацијенти све више захтевају роботичке операције, па они лекари који се брзо не прилагоде и не овладају процедуром, могу слободно да престану да оперишу, наводе експерти.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво