Светски дан Алцхајмерове болести

Више од века после откривања обољења, на Светски дан борбе против Алцхајмерове болести, стручњаци поручују да болест још нема лека. Процењује се да ће до 2050. године бити готово 100 милиона оболелих.

Немачки психијатар Алојз Алцхајмер 1906. године описао је дегенеративни мождани поремећај, праћен уништавањем неурона и веза у можданој кори, који доводи до значајног губитка мождане масе.

Обољење нервног система, названо по психијатру Алцхајмеру, данас се сматра главним узроком сенилне деменције, која се некад сматрала нормалним стањем у старости.

Број оболелих од Алцхајмерове болести повећава се са старошћу, тако да између 40 и 50 одсто људи старијих од 80 година има ово обољење.

Заборављање скорашњих догађаја, састанака, имена, лица, предмета у кући, али и када, на пример особа не може да се оријентише где се налази, први су симптоми да нешто није уреду.

Оболелом у присећању ништа не може помоћи, објашњава докторка Елка Стефанова са Института за неурологију Клиничког центра Србије.

„То је различито од оних поремећаја памћења које ми можемо да имамо у свом животу и који се јављају услед непажње, услед окупираности другом активношћу", рекла је докторка Стефанова.

Главни фактор ризика за појаву болести јесте старост, али и повишени холестерол и висок крвни притисак, дијабетес, метаболички синдром, док је генетика узрочник губитка памћења у само два до пет одсто случајева.

Према речима Елке Стефанове, за ову тешку болест не постоји лек. Постоје лекови који ублажавају симптоме или на неки начин доводе до стабилизације стања оболелог.

Лекови који се данас примењују у свету прихваћени су и потврђени од стране регулаторних агенција за лекове.

Њима се само надокнађује оно што недостаје, истакла је докторка Стефанова.

Свима који имају проблем са памћењем стручњаци саветују да се консултују са лекаром. Особама које оду у пензију саветује се здрава исхрана, редовно бављење физичким активностима и да не престану да раде на себи.

Посебно се препоручује учење страног језика јер побољшава функције памћења.

У свету има више од 24 милиона оболелих, а процењује се да ће се до 2050. године тај број учетворостручути.

У Србији око 10 одсто особа старијих од 65 година има ту болест, а лече се у Институту за неурологију.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво